[Mladenović NebojšaUčesnik]

Posle sadnje sadnica dunje, među prvim poslovima koje treba uraditi jeste rezidba. Već tada počinje da se formira njihova kruna. Period uzgoja je onaj period u životu dunje kad one uglavnom ne donose rod. U tom periodu značajno je formiranje krune rezidbom, pravilno i parvovremeno đubrenje, održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu, održavanje odnosno obrada zemljišta, zaštita od bolesti, štetočina i korova i dr. Uzgojna rezidba poklapa se sa periodom razvoja dunje u kojem preovladava intenzivni vegetativni porast. Zbog toga je neophodno da se poznaju fiziološke promene koje se rezidbom izazivaju. Ako se primenjuje kratka rezidba, dolazi do usporavanja stupanja dunje na rod, a nepovoljno se odražava i potpuno izostavljena rezidba. Potpuno izostavljanje rezidbe u ovom periodu može nepovoljno da se odrazi na porast voćaka i na njihovu kasniju produktivnost. Pri obavljanju rezidbe u periodu formiranja uzgojnog oblika treba imati u vidu da će se bujnije razvijati (posmatrana samo jedna grana) ona grana koja je pod oštrijim uglom u odnosu na vođicu, zatim grana koja je viša po položaju, onda grana koja je deblja i na kraju grana koja se rezidbom ostavi duža. Pri jačoj rezidbi, odnosno na kraće orezanoj grani veći broj pupoljaka se razvija u letoraste, što znači da se odlaže početak perioda rodnosti. Zbog toga se ne preporučije veće skraćivanje letorasta. Letorasti se prekraćuju izuzetno, kada se želi inicirati njihovo razgranjavanje. Umereno skraćivanje produžnih letorasta omogućuje stvaranje dovoljnog broja sekundarnih grana, koje će na sebi nositi rodno drvo pravilno raspoređeno po celoj dužini. Kod neprekraćenih letorasta nesmetana je cirkulacija sokova. To utiče i na brže formiranje cvetnih pupoljaka i na raniji početak rodnosti. Zbog toga je u uzgojnom periodu potrebno da se kontrolisanom rezidbom utiče na vegetativni porast i rano plodonošenje. U tom cilju primenjuje se usmeravanje porasta pojedinih grana pod određene uglove i savijanje jednog broja letorasta, vodoravno a ne vrhom ka zemlji. Osnovne grane i one koje čine skelet krune treba usmeriti da se razvijaju pod uglom od 45 do 65°. Letorasti i grančice koje na sebi nose rodne grančice treba da se razvijaju više horizontalno. Sve napred rečeno predstavlja opšte napomene i odnosi se na sve oblike krune dunje. U kontekstu navedenih pravila, bitno je pomenuti i sledeće:
– Kod svih oblika krune zajedničko je da im se osnovne grane najbolje razvijaju pod uglom od 45°. Pri ovakvom razvoju postiže se najbolja veza osnovne grane sa centralnom granom (deblom) a i raklje su otpornije prema niskim negativnim temperaturama.
– Donje grane po položaju treba da se razvijaju pod manjim uglom u odnosu na gornje,
– Svaka osnovna grana bilo kojeg oblika krune, individualno posmatrana, ima približno indentičan razvoj,
– Razgranjavaju se i ostavljaju se naizmenično grane trećeg reda, prva na manjem rastojanju (oko 30 cm) od centralne grane, druga na oko 50 do 80 cm u zavisnosti od bujnosti, sortnih osobina i osobina podloge.
Svakako da je veliki uticaj i drugih činilaca (zemljište i dr.). Rezidba u cilju formiranja krune dunje poklapa se sa uzgojnim periodom u kome preovladava vegetativni prirast. Zbog toga važi pravilo da se u ovom periodu rezidba svede na najmanju meru. Međutim ona se ipak izvodi pošto se njenom primenom koriguje prirodan prirast i utiče na razvoj potrebnih grana i grančica. Nije preporučljivo da se od ukupne godišnje vegetativne mase rezidbom ukloni više od 25%

Izvor: PSSS Vranje
.

[Autor]

Članci