[Tanasković BrankoUčesnik]

Негативно дејство абиотичких чинилаца на раст, развој и родност малине може се уочити у различитим периодима године. Најдрастичнији су мразеви, суша, снег, град, ветар, високе подземне воде, а у летњем периоду највеће штете могу изазвати високе температуре и јака инсолација.
Изданци малине могу да измрзну током јесени (последица недозрелости изданака), зиме( само екстремно, код сорти веома осетљивих на ниске Т- као што је ремонтантна сорта крупна двородна) или пролећа (знатно чешћи случај, напр. код сорти са нестабилним или нешто краћим периодом зимског мировања). Рељеф значајно утиче на ову појаву. Засади најчешће страдају у затвореним дубодолинама, без адекватне проветрености, које су идеалне за скупљање хладног ваздуха. Зато су за заснивање оваквих воћњака погодније благе падине са севернијим (осојним) положајима, по могућству уз неки вид ветрозаштитног појаса и заклона од јаког сунчевог зрачења. Типичне, најпогодније парцеле за гајење малине налазе се у близини букових шума, уз адекватно испуњавање климатских и земљишних услова за узгој ове перспективне културе.
Такође на отпорност малине веома утиче одговарајућа и правовремена заштита од проузроковача болести и штеточина. У овом погледу, веома је важно здрвењавање изданака малине, које се знатно побољшава када се прихрањивање азотом обавља дозирано, у ограниченим количинама, и нешто раније у пролеће, и ако су агротехничке мере заливање и обрада земљишта благовремено извршенe ( до средине августа).
Влажни и обилни снегови могу поломити велики број изданака малине, нарочито ако рано падну, пре дефолијације лишћа у јесен. У таквим случајевима корисно је да се стресе снег са изданака.
Још при избору терена за малињак избегавати јако ветровите положаје, или осетљиве сорте (као што је сорта црвене малине молинг експлоит која има прилично крте родне гранчице које се, као и сами изданци често ломе у оваквим условима). Зато су врло корисни ветрозаштитни појасеви, који умањују штетно дејство, пре свега брзине ветра, која непосредно утиче на засићеност биљних ткива водом, као и саму влажност земљишта.
Висок ниво подземне воде може довести до асфикције( гушења) кореновог система. Зато су тешка земљишта и парцеле са много депресија где се накупља вода непогодне за заснивање малињака. Такође овакви терени индиректно су подложнији већем нападу пламењаче корена малине ( Phytophthora phragariae var. rubi ). Погодна су растресита, довољно оцедита земљишта. Она се могу препознати по боји доњег слоја, који је најчешће црне, мрке или црвенкастомрке боје.
Током летњег периода високе температуре могу зауставити пораст плода малине, а у већем интензитету изазвати његово разлагање. На директној инсолацији могу се појавити сунчеве ожеготине у облику белих и жућкастих пега на плодовима. Уколико су овакве температуре праћене сушом и топлим ветровима могу страдати једногодишњи изданци малине, што је знатно чешћи случај при наглом уклањању двогодишњих изданака после бербе малине. Због тога ову операцију у малињаку требало би извршити када су максималне дневне температуре ваздуха ниже од 30°С, а облачност висока.
Градобитна подручја за гајење малине требало би избегавати. У воћњацима без противградне заштите, по евентуалном дејству ове непогоде засад се мора одмах третирати неким ефикасним фунгицидом на бази бакра, како би се спречио продор проузроковача болести у стабло, лист или плод.

Због свих непожељних фактора у малинарству у одређеном подручју, озбиљни произвођачи узимају у обзир низ чиниоца од којих зависи могућност гајења као и профитабилност самог засада. Имајући у виду да је малина култура са веком експлоатације 15 до 20 година, зависно од неге, евентуалне грешке при подизању не могу се (или врло тешко) касније отклонити, што доводи у питање оправданост, не малих, уложених средстава у подизање и рентабилност заснованих засада.

Мр Бранко Танасковић

[Autor]

Članci