[Despotović DušanUčesnik]

Процењује се да ће светска пољопривредна производња расти за 1,1% у наредним годинама. Према ФАО и ОЕЦД-у, ово повећање неће надокнадити раст тражње (+1,3% до 2032). Продуктивност, иновације и декарбонизација су кључни фактори за обезбеђивање сигурности хране

Током наредних десет година, глобална пољопривредна производња ће наставити са растом (+1,1% годишње), али по нижој стопи од оне која је забележена између 2005. и 2015. (+2,2%), недовољно да подмири истовремено повећање хране потрошња (+1,3%). Ово је сценарио који су предвидели ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) и ФАО (Светски програм з ахрану УН) о изгледима за развој пољопривреде од 2023-до 2032. У блиској будућности – наводи се у извештају – учинак пољопривредног сектора биће условљен не само променљивишћу цена и повећањем цена сировина и инпута, већ и тензијама које се манифестују. на геополитичкој сцени и последицама климатских промена.

Штавише – упозоравају ФАО и ОЕЦД – процене у извештају могу бити оптимистичне, будући да су засноване на претпоставци да се економски и политички оквир креће ка постепеној стабилизацији и да тежи одржавању одређене равнотеже иу средњем року. У случају даљих изненадних шокова, због – на пример – инфлаторне реакције или појачаних међународних тензија, цифра за пољопривредну производњу могла би да се ревидира наниже. Оно што пре свега брине аналитичаре ФАО-а и ОЕЦД-а је развој цена пољопривредних инпута. Две организације су израчунале да би повећање цене ђубрива од 10 одсто могло да се претвори у просечно повећање коначне цене животних намирница за 2 одсто. „Пораст цена инпута у последње две године – упозорава генерални секретар ОЕЦД Матијас Корман – довео је у питање отпорност глобалног пољопривредног система”. Како наводе две међународне организације, да би се постигли дугорочни циљеви безбедности и одрживости хране, неопходно је с једне стране улагати у иновације и фокусирати се на повећање продуктивности, а са друге стране смањити „угљенични отисак примарног сектора“.

 

Нови стилови потрошње

Извештај који цитирамо такође даје и податке о промени трендова потрошње, која је већ у току неко време и у којој се види значајан, прогресиван пад тражње за житарицама. До 2032. године – каже се у извештају – само 41% укупне производње житарица биће искоришћено за људску исхрану, док ће се преосталих 59% користити за сточну храну (37%) и друге индустријске намене (22%). С друге стране, према проценама две међународне организације, потрошња (и укупна производња) и шећера и меса би била у порасту, али би то било веома поларизовано. Потражњу за оба производа би покретале земље Африке и Азије у успону, док би Западну Европу и Северну Америку карактерисало смањење потрошње оба производа.

 

текст скинут са портала „ АГРОПРЕСС“

[Autor]

Članci