Pšenica se može vrlo uspešno gajiti u rejonima sa 500 do 700 mm padavina. Ovi naši rejoni, mogu se reći da su skoro idealni sa turbulencijama koji su vrlo široki u zadatim potrebnim količinama potrebnih za uspešnu proizvodnju. Za uzgoj kvalitetnih pšenica najbolja su podučja hladnih zima i toplih leta. U suvim područjima gde za godinu dana padne ispod 300 mm padavina, može se reći da pšenica ima lošu produkciju. Međutim, to je evidentno u suvom ratarenju, no uzgoj pšenice sa navodnajavanjem ima zagarantovan uspeh u proizvodnji. Klimatski ekscesi, sve ono što je van optimalnih uslova kao što je visoka vlažnost vazduha i visoke temperature bez padavina, vrllo loše utiče na proizvodnju pšenice. To je jedan od glavnih razloga male poizvodnje pšenice u tropskom i suptropskom pojasu. Što se tiče odnosa pšenice prema vodi, najkrtičnija je faza vlatanja. Nedostatak vode u toj fazi najnegativnije se odražava na visinu prinosa jer se zametne mani broj vcetova kasnije manji broj zrna. Veoma sušno vreme u doba setve i nakon toga takođe je nepovoljno, jer pšenica ne ulazi u zimu u početku bokornja u fazi najpovoljnijoj za prezimljavanje. Nakon klasanja i cvetanje, u fazi formiranja i nalivanja zrna, ako je suša praćena višim temperaturama, može delimično umanjiti prinos. No ako je prethodni period bio dovljno vlažan, onda 1 do 2 dobre kiše od 30 do 50 mm padavina sasvim će zadovoljiti potrebe pšenice za vodom.
Dipl.ing Darko Simić
Simić Darko
Simić Darko