Postrna setva

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 8 godine ranije by Stojković-Jevtić Snežana.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #513055
    Stojković-Jevtić Snežana
    Učesnik

      Da bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja preporučuje se da se posle žetve obavi postrna setva. U postrnoj setvi mogu se gajiti razne poljoprivredne kulture i to za različite namene:
      – postrne kulture za zrno;
      – postrne kulture za zelenu masu;
      – povrće kao postrna kultura;
      – postrne kulture za zelenišno đubrivo.

      Suncokret, heljda, proso, sirak i soja su kulture koje su prikladne za postrnu proizvodnju zrna na manjim površinama poljoprivrednih proizvođača. Ove kulture se mogu uspešno gajiti i bez navodnjavanja ako se pažljivo odaberu odgovarajuće površine, potrebna agrotehnika, sorte i hibridi, te izvrši setva pravovremeno. Ove kulture služe za intenziviranje ratarske proizvodnje uz korišćenje istih sredstava za proizvodnju i poljoprivrednih površina.

      Proizvodnja određenih količina zelene mase postrno može se ostvariti gotovo svake godine. Uz navodnjavanje postižu se vrlo značajni prinosi zelene mase koja može poslužiti za ishranu stoke u zelenom stanju, pripremljena kao silaža, seno, dehidrirana stočna hrana, brašno. Ova hrana je vrlo dobre hranljive vrednosti i kvaliteta. Cena po jedinici mase joj je niža od drugih. Za zelenu masu postrno se mogu gajiti kukuruz, suncokret, soja, sirak, uljana repica, stočni kelj, perko i druge.

      Povrće koje se gaji u postrnoj setvi mora imati kratku vegetaciju. To su najčešće krastavac (kornišon), kupus, kelj, paprika, boranija, grašak, cvekla i dr. Treba imati u vidu da bez navodnjavanja nema postrne proizvodnje povrća, jer sve vrste zahtevaju znatne i stalne količine vode u toku svoje vegetacije.

      Gajenjem postrnih kultura za zelenišno đubrenje postižu se brojni pozitivni efekti:
      – zemljište se obogaćuje organskom materijom;
      – poboljšava se biloška aktivnost tla;
      – veći prinosi narednog useva;
      – utiče se na smanjenje bolesti, štetočina i korova;
      – zaštita zemljišta od erozije.

      Pri izboru kulture za zelenišno đubrivo treba voditi računa da se za sledeći usev zemljište može na vreme pripremiti i usev posejati u optimalnom roku. U ove svrhe najčešće se primenjuju: grahorice, lupine, uljane repice, trave i dr.

      Dipl. ing. Snežana Stojković-Jevtić

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.