Do pojave ležanja vode na površini zemljišta, takozvanog vodoleža, dolazi obično posle obilnih kiša ili usled podizanja nivoa podzemnih voda.
Obično se to dešava na zemljištima sa nepropusnim donjim horizontima ili na zemljištima na kojima ne postoji mogućnost oticanja vode. Vodolež dovodi do:
– poteškoća u izvođenju agrotehničkih mera, usled teškog kretanja mehanizacije zbog čega se pomera momenat izvođenja,
pa time izostaje i efekat pravovremeno izvedene mere, što se kasnije može odraziti na kvalitet i visinu prinosa;
– narušavanja strukture zemljišta;
– stvaranja anearobnih uslova što se negativno odražava na rad mikroorganizama i na fiziološku aktivnost korenovog sistema;
– stvaranja povoljnih uslova za rast i razvoj bolesti
– potpunog ugušenja useva, na primer, kod strnih žita gde je zadržavanje vode duže od 6 dana, dolazi do potpunog ugušenja useva.
Mesta na kojima je došlo do ugušenja, prvo ostaju prazna, a potom tu dolazi do pojave korovskih vrsta.
Ovo su samo neke negativne posledice vodoleža zbog kojih je neophodno pravovremeno reagovati i pristupiti odvođenju viška vode s parcele na kojoj se odvija biljna proizvodnja.
Zadržavanje vode – vodolež može se rešiti ravnanjem zemljišta, kopanjem sezonskih kanala, drenažom i kopanjem otvorenih kanala.
Knežević Jovana
Knežević Jovana