Sorte krušaka se kaleme na generativne i vegetativne podloge. Kao generativne podloge koriste se sejanci šumske (divlje) kruške (Pyrus communis L.). Vegetativne podloge se znatno više koriste, a od njih najviše dunja MA i provansalska dunja (klon Ba 29).
Šumska (divlja) kruška (Pyrus communis L.). Bolje nego dunja podnosi sušu, kreč i zaslanjena zemljišta. Sorte krušaka kalemljene na sejancima divlje kruške su znatno bujnije od istih sorti kalemljenih na dunji, duže žive, kasnije stupaju u plodonošenje.
Dunja MA (Malling Quince A). Spada u srednjebujne tipove dunje. Manje je bujna od provansalske dunje klon Ba 29. Relativno je otporna na mraz, a slabo otporna na sušu. Na zemljištima sa povišenim sadržajem kreča (preko 7% aktivnog kreča) pati od hloroze. Najbolje rezultate daje na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom zemljištu. Neke sorte krušaka nemaju dobru podudarnost (afinitet) sa dunjom, pa se na dunju kaleme preko posrednika. Slab afinitet s dunjom imaju: julska dekantkinja, julska šarena, košija rana, žifardova, trevuška, klapovka, starkrimson, viljamovka, viljamovka crvena, boskova bočica, kleržo, pakhams trijumf, fetelova. Kao posrednik najviše se koristi sorta kaluđerka, koja ima odličan afinitet sa dunjom. Dobar afinitet s dunjom MA imaju junsko zlato, stark delišes. Sorte krušaka kalemljene na dunji rano prorode, dobro rađaju i daju krupne plodove.
Provansalska dunja, klon Ba 29 (BA 29, BAC 29). To je vegetativna podloga za krušku koja najbolje podnosi kreč. Nešto je bujnija od dunje MA i osetljivija na mraz. Ima bolji afinitet sa sortama kruške.
Ostojić Mirjana
Ostojić Mirjana