[Todorović MagdalenaUčesnik]

Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve, seme poznatih sorti koje se mogu naći na tržištu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjivačke programe. Najčešće korišćena divlja sorta breskve u Srbiji je „Vinogradarska breskva“ (Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlažnim i težim zemljištima. Međutim, daje slabije rezultate na alkalnim zemljištima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadržajem gvožda.

Komercijalne sorte su sledeći važan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje se gaje za preradu. U treću grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjivačkih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. U ovoj grupi su međuvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp.

Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadržaj gvožđa. Preporučuju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi.

Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identično poreklo kao podloga GF 677. Razmnožava se zelenim reznicama ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama šljive. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljišta i sušu. Veoma je osetljiva na zabarivanje.

Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat međuvrsne hibridizacije izmedu badema i breskve. Razmnožava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama šljive. Tolerantna je prema suši, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale i Stereum hirsutum, medutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju čvoriće na korenu Meliodagyne incognita. Pogodna je za korišćenje na siromašnim zemljištima sa visokom pH vrednošću.

Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P. amygdalus), šljiva i sledeći hibridi šljive:
trnošljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan – dženarika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43 (P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x P. spinosa).

Badem (Prunus amygdalus) potiče iz zapadne Azije. Razmnožava se semenom. Otporan je na visok sadržaj bora, sušu i, pretpostavlja se na virus šarke. Pogodan za zemljišta sa visokim sadržajem bora. Osetljiv je na rak korena, trulež korena, zabarivanje.

Podloga Ademir (Prunus cerasifera) može biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine u Španiji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599 AD. Lako se razmnožava zrelim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% niža u odnosu na ona na Mirobalanu B.
Prilagođena je teškim i krečnim zemljištima. Pokazuje otpornost na asfiksiju (gušenje) korena i hlorozu indukovanu sadržajem gvožda.

Sejanac dženarike (Prunus cerasifera) odomaćen je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna podloga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnožava se semenom. Obrazuje veoma mali broj izdanaka. Pogodna za laka zemljišta i sušne terene. Osetljiva je na niske temperature, bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), trulež korena (Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline.

Podloga dženarika B (P. cerasifera) razmnožava se reznicama koje veoma se teško ožiljava. Veoma je slična dženarici u pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdanaka, produktivnosti i vremenu zrenja

dipl.inž.Todorović Magdalena

PSSS Kuršumlija

 

[Autor]

Članci