[Anonimni]

Za pocetak me zanimaju subvencije za jesen 2012 za sadnice leske i informacije o ceni sadnog materijala kod licenciranog proizvodjaca, i neki kontakt proizvodjaca.

[Anonimni]

Da li navodnjavanje kap po kap moze da bude bitan faktor, da postavim odmah po sadnji i koji oblik obrade zemljista da primenim pre sadnje (trenutno je izorano).

[PSSS Šabac]

Š to se tiče subvencija, trenutno je na snazi Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu koja važi za zasade podignute u jesen 2011. – proleće 2012. i letnju sadnju jagode i koja važi do 30. juna 2012. Po ovoj uredbi može se ostvariti podsticaj i za proizvodne zasade lešnika od 0,5 – 10ha površine i sa gustinom sadnje od 400 – 1.200 komada po 1 ha. Iznos po jednoj sadnici je 150,00 dinara za izdanačku lesku i 700,00 dinara za kalemljenju lesku, odnosno za lesku na generativnoj podlozi. Š to se tiče uredbe za jesenju sadnju 2012. ona će verovatno biti usvojena u 2013.  Š to se tiče kontakata, na našem terenu postoje dva rasadničara koja se bave proizvodnjom sadnog materijala leske: olli CORB Mrđenovacspan class Apple-tab-span white-space: pre /spantel.015/211-478span class Apple-tab-span white-space: pre /span063/321-014/lili Leska Dobrićspan class Apple-tab-span white-space: pre /spantel.015/295-527span class Apple-tab-span white-space: pre /span063/109-7922/li/olPrema dosadašnjem iskustvu navodnjavanje nije preko neophodno, bar u početku dok ne dođe do pune rodnosti, ali u svakom slučaju je dobro ako postoji mogućnost uvođenja, naročito što se klima menja i imamo sve suvlja i toplija proleća i leta. Takođe je savet da se prvo uradi hemijska analiza zemljišta i da se izvrši osnovna priprema prema savetima na osnovu analize. dipl. ing. Milorad Jocković 

[Anonimni]

Uradio sam analizu i dobio sledece rezultate: Ph 3,9 Humus 2,3 Azot 0,11 Fosfor 1 Kalijum 30 Za 1ha.Koliko cega za lesnik treba dodati i da li je potrebno baciti po celoj parceli ili je za pocetak dovoljno samo oko sadnice? Da li je leska otporna na prolecne mrazeve?

[PSSS Šabac]

Zemljište je dosta kiselo i trebalo bi uraditi kalcifikaciju pre podizanja zasada sa 4,5-5 t/ha mlevenog kalcijumkarbonata ili 13-15 t/ha saturacionog mulja iz šećerana. Š to se tiče % humusa u  zemljištu je blizu proseka, ali ako se za kalcifijent koristi mleveni kalcijumkarbonat, onda je preporuka da se zajedno sa krečom rasturi 40-50t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Makro elementa K2O ima iznad proseka, dok se P2O5 nalazi u manjku, tako da treba razbacati 450kg/ha MAP-a ili nekog drugog fosfornog đubriva. Kalcifikaciju i humizaciju treba raditi po celoj površini dok osnovno đubrenje može da ide u projektovane redove u duplo manjoj količini. Zbog male pokretljivosti makroelemenata u zemljištu bolje je razbacati i fosforno đubrivo po celoj površini i sve duboko zaorati. Napomena: nadam se da je ovo hemijska analiza zemljišta sa dve dubine 0-30cm i 30-60cm pošto je za stablašice (voće) ona merodavna. Š to se tiče ranih prolećnih mrazeva, iako veoma rano cveta, leska ima veliki broj polenovih zrna a i koriste se razne sorte kao oprašivači, tako da rani mrazevi ne nanose velike štete. dipl.ing.Milorad Jocković

[Anonimni]

Da naravno, sa dve dubine 0-30 i 30-60cm na 5 mesta u parceli. U kom agregatnom stanju je taj saturacioni mulj, da bih znao zbog dopremanja i rasturanja po parceli? Da li postoje neki krediti prilagodjeni tim vrstama voca?

[Anonimni]

Selo u pribojskom kraju. Nadmorska visina 1100m, okolina bogata divljom leskom. Želeo bih podići zasad na oko 0,50 ha. Koja sorta? hvala…

[Anonimni]

Da li postoji neka brosura, knjiga ili mozda forum na kome je detaljno obradjeno rezanje leske? Sve sto sam pronalazio je bilo uopsteno za sve vocke, ali mislim da je leska malo specificna i po tom pitanju. Da li mozete da preporucite neku ekipu koja bi obavila rezidbu na 2ha leske?

[PSSS Šabac]

Š to se tiče brošure, pokušajte da nađete Gajenje leske vodič za gajenje leske izdat u saradnji firme AGRI SER i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovo je e-mail adresa a href mailto:sasa.milovic@agriser.rs sasa.milovic@agriser.rs/a jednog od agronoma iz Agrisera, mislim da preko njih možete nabaviti kako brošuru tako da Vam daju i savet ko bi mogao da kvalitetno oreže zasad na Vašem terenu. dipl.ing. Milorad Jocković

[Autor]

Članci