Plodored ima mnogo prednosti (bioloških,agrotehničkih i organizaciono -ekonomskih)nad monokulturom.U to su se naročito poslednjih godina uverili mnogi poljoprivredni proizvođači koji su uzastopno sejali pšenicu na istoj parceli pa su imali mnogo veću pojavu bolesti na pšenici i štete od njih nego oni koji su ovaj usev uzgajali u plodoredu.
Nestabilno tržište i velika fruktacija cena poljoprivrednih proizvoda,specijalizacija mnogih gazdinstava na proizvodnju manjeg broja useva ,nabavka krupne mehanizacije i skupih linija mašina te primena herbicida donekle su umanjili nekadašnji značaj plodoreda.Ipak i dalje on ostaje vrlo korisna mera,pa ga treba praktikovati gde god je to moguće uz uvažavanje specifičnosti savremenog gazdinstva.Specijalizacija gazdinstava na manji broj kultua traži i smanjen plodored.Zavisno od smera proizvodnje gazdinstva i potreba tržišta plodoredi mogu biti:ratarski,povrtarski,krmni i kombinacija ova tri.U kombinaciji ove tri grupe kultura u plodoredu mogu se lako ostvariti dve ili tri žetve godišnje jer je veći izbor kultura sa kraćom vegetacijom.Pri tome se naročito povrće i krmno bilje kratke vegetacije koriste kao postrni ili naknadni usev.
Poželjno je da u plodoredu budu zastupljene kulture iz tri najvažnije grupe: okopavine,strna žita i leguminoze i da se usevi smenjuju između tih grupa,ne u istoj grupi.Tako je dobra smena :kukuruz,pšenica,soja a ne recimo pšenica,ječam,ovas ili kukuruz,krompir,repa.Ako je u plodoredu uključena neka parcela npr.razorana livada,u prvoj godini bi na njoj trebalo sejati neku od okopavina koje najbolje iskorišćavaju visoku prirodnu plodnost i odmornost takvog zemljišta.Takve su krompir,kupus,dinje ,lubenice i sl.
Dipl.ing.ratar.Zoran Milosavljević
Milosavljević Zoran