Честа болст у засадима шљива и појединих година као што је ова са честим падавинама, услед неадекватне заштите доводи до великих штета. Штете настају услед превременог опадања лисне масе, што онемогућава дозревање плодова, па они губе употребну вредност. Оболеле воћке често поново пролистају, што доводи до изнуривања биљака, отежава дозревање ластара и повећава осетљивост према мразу.
Симптоми инфекције се јављају на лисној маси у почетку бледожуте, округле пеге неправилно расуте по лишћу. Временом се пеге увећавају, постају наранџасто-жуте а касније и наранџасто-црвене. На једном листу може бити и до 150 пега. Пеге се спајају када долази до опадања целокупне лисне масе. Оболела стабла изгледају као да су ватром спаљена.
Повећана влажност ваздуха и температура између 10 и 26 ◦C погодују развоју патогенa.
Мере заштите. С обзиром да се патоген одржава у опалом лишћу шљиве,основна мера заштите је сакупљање, спаљивање или дубље заоравање зараженог лишћа. Друга значајна мера је сузбијање патогена хемиским путем. Прво треетирање треба обавити по прецветавању шљиве јер лишће мора бити заштићено у најранијим фазама развоја.Уколико постоје услови за инфекцију током вегетације шљиву треба штитити фунгицидима некојико пута. У ову сврху се користе фунгициди на бази: фолпета, каптана и манкозеба.
Ivana Obradović