[Rilak SlađanaUčesnik]

Plamenjača luka predstavlja najštetnije oboljenje luka. Štete nastale usled plamenjače mogu biti i 80% u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj bolesti. Bolest se javlja najčešće na crnom luku, gde su štete i najznačajnije, ali oboljeva i beli i praziluk.
U usevu luka plamenjača se javlja u vidu žarišta. Tokom proleća (april-maj), biljke zaostaju u porastu, ostaju patuljaste, a lišće dobija bledu boju. Povišena temperatura i visoka vlažnost vazduha pogoduje razvoju konidiofora i konidija koje formiraju sivo-ljubičastu prevlaku na listu luka. Na mestu infekcije javljaju se manje ili veće pege, kasnije tkivo nekrotira i širi se od vrha lista ka osnovi. Usled gubitka vlage lišće vene, suši se i u potpunosti propada. Na suvom lišću se može naseliti gljiva Stemphylium botryosum koja formira tamne konidije. Vrlo brzo bolest se razvija u celom usevu koji za kratak vremenski period propada.
Patogen prezimljava u zaraženim lukovicama, biljnim ostacima ali i u samoniklim i divljim lukovima. Ukoliko se zaražene glavice luka koriste za proizvodnju semena ili sadnju, gljiva sa njih prelazi na lišće luka gde sporuliše i širi se dalje. Zato se plamenjača u usevu prvo pojavljuje lokalno, a akasnije zahvata ceo usev. Na zaraženim ponicima luka pri temperaturi od 4 -25°C i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha razvijaju se konidije koje se šire vetrom na nove biljke. Za ostvarivanje infekcije nije potrebna kiša ukoliko je tokom noći i jutra konstantno prisutna rosa.
U cilju što ranijeg uočavanja prvih simptoma bolesti, potrebno je usev luka vizuelno pregledati obavezno jednom nedeljno. Ukoliko su uslovi spoljašnje sredine povoljni za razvoj bolesti, usev pregledati i češće. Uništavanje samoniklih biljaka luka i biljnih ostataka na parcelama su osnovne sanitarne mere koje je potrebno sprovoditi za uspešnu proizvodnju. Takođe, obolele glavice iz skladišta predstavljaju značajan izvor infekcije te ih je potrebno uništiti. Gajenje luka u dvogodišnjem plodoredu je obavezna mera borbe protiv plamenjače. Ukoliko se za proizvodnju luka koristi arpadžik, obavezna je upotreba zdravstveno ispravnog i deklarisanog materijala. Parcele za setvu luka moraju biti ocedne i dobro osvetljene, a setva ili sadnja mora imati veće rastojanje u redu ili između redova zbog boljeg provetravanja. U slučaju da ipak dođe do infekcije, za suzbijanje koristiti registrovane fungicide. U našoj zemlji su za tu svrhu registrovani fungicidi na bazi aktivne materije bakar-oksida (Nordox 75 WG), boskalid+piraklostrobin (Signum), propamokarb-hidrohlorid+fluopikolid (Infinito SC), mankozeb+metalaksil-M (Alijansa). Preporuka je da se navedeni fungicidi primenjuju preventivno pre ostvarivanja uslova za zarazu ili u vreme pojave prvih simptoma.

Slađana Rilak dipl.inž.
PSSS Kruševac

[Autor]

Članci