ПЕРГОЛА – ФОРМИРАЊЕ И ГАЈЕЊЕ
Овај узгојни облик код винове лозе карактерише високо стабло и познат је у нашим крајевима под називима хладњак, вињага, чардак. У агроеколошким условима Србије формира се углавном на окућницама, баштама и вртовима. Поред тога што некад доноси и врло значајне приносе има и своју естетску функцију – стварање хлада и засењивање.
У топлијим крајевима са блажом климом (јужна Италија, Северна Македонија, Херцеговина) може се примењивати и на већим површинама а најзасупљенији узгојни облик је пергола зазвореног равног крова познатија као тендона (завеса).
Постоје бројне модификације овог узгојног облика, а заједничка карактеристика им је високо стабло које се на одређеној висини рачва на два до четири крака кордунице, а у зависности од карактеристика сорте примењују се различити облици резидбе. Углавном се ради о мешовитој (кондир и лук) а ређе о краткој резидби.
Према облику наслона постоје две врсте перголе – косог и равног крова са варијантама отвореног и затвореног типа.
Стабло косе перголе је нешто ниже висине – углавном 1,5 до 1,8 метара, где се оно рачва на кракове на којима се примењује неки од модела кратке или мешовите резидбе.
Као што је већ речено најзаступљенија је пергола равног крова – тендона, а висина њеног стабла се креће од 2 до 2,5 метра, а некад и преко 3 метра, са најчешће четири остављена крака.
Треба је формирати на осунчаним местима јужних и југоисточних експозиција, при чему кровну конструкцију чини жичана арматура постављена у квадрат. Садња се у завистности од бујности сорте обавља на размаку 2 до 3 м. Због осетљивости на ниске температуре при дну чокота се остављају кондири као замена у случају измрзавају кордуница. При зимама са екстремно ниским температурама препоручљиво је њихово загртање, нарочито код осетљивог сортимента.
У години након садње оставе се најчешће два ластара који се у току вегетације прекрате кад достигну висину 160 до 180 цм. У пролеће друге године одабере се најбољи ластар који се ореже на два окца, а у трећој години на висини нешто већој од задње арматурне жице (180 до 200 цм) оставља се 4 до 5 вршних окаца из који се у току вегетације развијају ластари који ће се пружати по хоризонтали перголе.
Следеће године изаберу се четири најбоља ластара који се скраћују на 4 до 5 окаца да би се на тај начин формирали кракови. У последњој години формирања перголе остављају се на сваком крају кондир и лук чија дужина зависи од особине сорте.
Код овог узгојног облика углавном се гаје стоне сорте грожђа (Мускат Хамбург, Краљица винограда, Кардинал, Мускат Италија, Викторија, Молдава). Доминантни тип резидбе је мешовита али и ту постоје одређене сортне специфичности (на пример, Кардинал и поред тога што је веома бујан захтева кратку резидбу – на кондире).
Станојевић Велимир дипл. инг.
Velimir Stanojević
Velimir Stanojević