Pepelnica leske, koju izaziva gljivica Phyllactinia guttata, česta je i ekonomski značajna bolest ove voćne culture u region Mačve a simptome je moguće uočiti već u maju mesecu ukoliko je toplo proleće, ali se najčešće uočavaju u julu. Za naredni period najavljene su visoke temperature i visoka vlažnost vazduha, što su idealni uslovi za razvoj i širenje pepelnice leske. Ukoliko zahvati veliku površinu lisne mase, smanjuje se asimilaciona površinu lista i vremenom može doći do defolijacije.
Simptomi bolesti ispoljavaju se na naličiju lista gde se stvara brašnasta navlaka od konidiofora i konidija. Ubrzo ceo list biva zahvaćen brašnastom navlakom. Za razliku od drugih pepelnica, gde se micelija razvija na površini, kod Phyllactinia guttata micelija prodire u unutrašnjost zaraženih organa, usled čega uzrokuje nekrozu, sušenje lista i kasnije njihovo opadanje. U jesen, na naličju lista formiraju se brojne kleistotecije koje služe za održavanje parazita tokom zime.
Suzbijanje se vrši mehanički, sakupljanjem i odstranjivanjem zaraženog lišća ili hemijskim merama primenom fungicida. Zaštitna prskanja se izvode fungicidima na bazi sumpora ali zbog endofitne micelije prednost bi trebalo dati sistemicima. Tretmane treba ponavljati u zavisnosti od vrste preparata na svake dve nedelje . Kako ne bi došlo do razvoja micelije gljive koja prouzrokuje pepelnicu leske, preporučuje se primena fungicida: Topas 100 EC ( a.m. penkonazol ) u konc.0,04%.
PSSS Šabac, savetodavac Sanja Popović
Popović Sanja