Pegavost lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #592722
    Jovanović Živorad
    Učesnik

      Pegavost lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii

      Ovo oboljenje ima veliki ekonomski značaj i sa većim štetama na višnji. Javlja se od kraja maja pa do septembra,. Prvi simptomi su na licu lista u vidu sitnih ljubičastih pega. Pege se uvećavaju, dobijaju mrku boju i mogu se povezatii u veće nekrotične celine. Sa naličja lista u okviru pega u vlažnim uslovima dolazi do formiranja beličaste prevlake koja je sačinjena od konidija gljive. U sledećoj fazi razvoja bolesti dolazi do formiranja žutih površina oko pega, listovi žute i odumiru.
      Pri povoljnim uslovima i jačoj zarazi može doći do prevremene defolijacije. Ako je defolijacija u fazi porasta i zrenja, plodovi mogu postati meki, ostati nezreli ili neravnomerno sazreli. Ako biljka ostane bez lišća posle berbe onda dolazi do slabijeg formiranja cvetnih pupoljaka i ulaze nespremne u zimsko mirovanje, Posle potpune defolijacije biljka u jesen ulazi u retrovegetaciju, formirajući novo lišće a može doći i do pojave cvetova. Rodnost iduće godine je veoma slaba.
      Patogen prezimljava u opalom lišću u kome u proleće formira apotecije iz kojih se oslobađaju askospore koje ostvaruju primarne zaraze. Optimalna temperatura za oslobađanje askospora se kreće između 8 i 30 °C. Razvoju bolesti odgovara prohladno (sa temperaturama oko 20 °C) i kišovito vreme. Askospore klijaju na površini lista i ostvaruju zarazu formiranih listova. Mladi listovi su otporni na zarazu, verovatno usled nerazvijenih stoma.
      Sekundarne zaraze se ostvaruju konidijama, više puta u toku vegetacije, a što zavisi od uslova sredine.
      Primena fungicida je osnova zaštite od mrke pegavosti. Zaštita se obavlja od precvetavanja pa sve dok traje intenzivan razvoj listova. Za ovu namenu primenjivati fungicide različitih mehanizama delovanja.
      Preporučeni preparati za suzbijanje prouzrokovača mrke pegavosti u fazi vegetacije su : a.m. dodin (Agrodin 65 WP, u konc. 0,1%; Syllit 400 SC, u konc. 0,2%), a.m. kaptan (Merpan 80 WDG, Captan 80 WG, u konc. 0,25%), a.m.ditianon (Delan 700 WG, Fiesta u konc. 0,075 %), a.m hlorotalonil (Odeon, Balear 720 SC, Dakoflo720 SC, u količini 2 L/ha). Za tretiranje u fazi opadanja lišća i fazi mirovanja primenjuju se bakarni preparati: a.m bakar oksihlorid (Bakarni oxihlorid 50, u konc. 0,75% ), a.m. bakar hidroksid (Funguran OH, Everest, u konc. 0,5 %), a.m. bakarhidroksida i kalcijum hlorida +cinksulfida (Cuprablau Z Ultra u konc. 0,4 %), a.m. bakar oksid (Nordox 75 WG, u konc. 0,2 %).
      Takođe, uništavanje ili zaoravanje opalog lišća kao izvora infektivnog potencijala je od velike koristi.

      Živorad Jovanović, dipl. inž. zaštite bilja

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.