S obzirom na mogućnost izbora biljaka, paša je najbolja i najjeftinija hrana za ovce. Što je učešće paše u obroku veće to su troškovi ishrane ovaca niži, a samim tim ovčarska proizvodnja je ekonomičnija. Smatra se da su ovce najefikasnije u iskorišćavanju pašnjaka. Za razliku od goveda ovce više vole da pasu niže i finije trave. Takođe, za razliku od goveda, ovce uglavnom vole da pasu u stadu. Ovce imaju usku glavu, vrlo pokretnu gornju usnu i oštre sekutiće što im omogućava korišćenje pašnjaka s niskim travama. Radije jedu mlade biljke, lšiće i izdanke, a starenjem biljke smanjuje se njihovo konzumiranje. Ako za to ima prilike ovca ume da na pašnjaku bude vrlo izbirljiva. Biraće prvo vrste koje radije jede, a unutar biljne vrste prvo konzumira list i cvet,a zatim stabljiku. Odabir vrste nije određen izgledom,građom i prinosom, nego ukusnošću i hranjivom vrednošću. Ovce koriste velik broj biljnih vrsta, trava, i leguminoza. Podrazumeva se da je pašnjak kvalitetniji ako je učešće leguminoza veće i obrnuto.Na oskudnim pašnjacima, kada nema mogućnosti izbora biljaka, nije redak slučaj da nekad konzumiraju i pojedine korovske biljke. Ovo svakako nije za preporuku za praksu. Treba težiti napasanju ovaca na uređenim pašnjacima. Zajednička osobina zelenih voluminoznih hraniva je da sadrže malo suve materijei, 15 – 25 %, zatim 3 – 7 % celuloze i 1,5 – 2,5 % mineralnih materija. Zelena trava bogata je vitaminima A i D, te provitaminom vitamina A .Zavisno od sadržaja suve materije u paši, rase. telesne razvojenosti, razvijenosti samog grla fiziološke faze, pola, ovce dnevno mogu pojesti 5 – 10 kg paše. U nas se ovce najčešće napasuju slobodno na prirodnim pašnjacima, dok je korišćenje pregonskog napasivanja ovaca daleko ređe. Ponegde se na većim okućnicama koriste pregoni ali su u pitanju uglavnom neka manja stada ovaca. Pregonske ispaše ovaca na sejanim travnjacima skoro i da nema.
Nikolić Zoran dipl.ing.
Nikolić Zoran
Nikolić Zoran