[Pavlović GoranUčesnik]

Poljoprivredno zemljište se tretira kao prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa.
Na drugom Svetskom kongresu o očuvanju (The World Conservation Congress-WCC) u glavnom gradu Jordana, Amanu, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija članica IUCN (The World Conservation Union) zatražile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede računa o tome da korišćenje zemljista, izmene u korišćenju zemljišta i eksploatisanje šuma ne narušavaju životnu sredinu i globalnu klimu.
U razvijenim, ali i sve većem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i održivog upravljanja zemljištem, vodom i živim resursima, kao i promovisanje konzervacije životne sredine.
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa čak i djubriva. Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredi, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suočava i Evropa.
Poseban oblik zemljišta predstavljaju zaštićene površine (protected areas) koje su takvim proglašene s ciljem da bude zaštićena osetljiva životna sredina, životinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih površina ili njihova turisticka korist. Zaštićene površine su od velikog značaja jer održavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, čiste vode …
Površinu planete čini voda (60 %) i kopno (40 %). Raspoložive obradive površine u svetu iznose 1 512 302 000 ha sa tendencijom povećanja obradivih površina bar kada je u pitanju period od 1992-2002. godine, ali smanjenje površina per capita zbog dinamičnijeg prirasta stanovništva od povećanja obradivih površina.
Kvalitet nekog zemljišta može se utvrditi jedino agrohemijskom analizom, da li je neko zemljište bogato ili siromašno, kiselo ili ima neki drugi nedostatak može se utvrditi samo agrohemijskom analizom. Kada se utvrđuju osnovni parametric plodnosti to se odnosi na određivanje pH vrednosti, sadržaj kreča, sadržaj humusa, sadržaj ukupnog azota, sadržaj lakopristupačnog fosfora I kalijuma.
Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da u imamo veliki procenat kiselih zemljišta i da svojom niskom produktivnošću sve više postaju ograničavajući faktor biljne proizvodnje. Stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištima rezultat je intezivne agrotehnologije, nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva, uticaja kiselih kiša, kao i izostanak organskih đubriva. To sve izaziva poremećaj u hemijskim, biološkim i fizičkim osobinama zemljišta. Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos, a uz to su ova zemljišta i veliki zagađivači hrane. Naime, na ovakvim zemljištima biljke lako usvajaju i ugrađuju u svoja tkiva teške metale, kao što je olovo, kadmijum, hrom, kao i radioaktivne elemente, uranijum i cezijum. Ovakva zemljišta bez određenih mera popravke, čak i uz unošenje većih količina mineralnih đubriva i stajnjaka, ne mogu se popraviti i ne mogu dati određene rezultate.
Na kiselim zemljištima javljaju se brojni indikatori koji ukazuju na visoki stepen kiselosti. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu jeste reakcija leguminoza, odnosno najbolji pokazatelj je lucerka koja na zemljištima gde je pH vrednost ispod 5,0 praktično ne može da uspeva ili se zadrži vrlo kratak vremenski period. Takođe, jedan od indikatora je promena boje listova biljaka koja prelazi iz zelene u ljubičastu ili žutu, takođe biljke deluju kao da su žedne, čak i kad postoji dovoljno vlage u zemljištu. Zbog viška teških metala koji u ovom slučaju postaju otrovni, koren se razvija samo u plićem delu zemljišta i ne može da uzima potrebnu vlagu kao i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta.
Jedini “lek” za kisela zemljišta jeste kalcifikacija ili unošenje krečnjaka u zemljišta. Količina krečnjaka koji treba uneti zavisi od stepena kiselosti, tako da za ona zemljištima gde je pH od 4,5 do 5, iznosi 3-4 t/ha, a na zemljištima gde je pH ispod ove granice treba uneti od 4, pa i više tona krečnjaka po hektaru. Rezultati kalcifikacije su dugoročni a vide se već u prvoj godini vegetacije, mada razgradnja krečnjaka u zemljištu traje 3-6 godina. Zemljište se u međuvremenu redovno đubri odgovarajućom količinom mineralnih đubriva. Kalcifikacijom se poboljšava i mikrobiološka aktivnost zemljišta.
Posle kalcifikacije,mogu se gajiti sve biljne vrste, pa čak i lucerka.
Unošenje kreča u zemljište ne može da zameni upotrebu drugih đubriva i obrnuto. Upravo zbog toga na kiselim zemljištima visoki prinosi se ostvaruju isključivo istovremenom upotrebom kreča i organskog đubriva, naravno bez izostavljanja preporučenih količina mineralnih đubriva. Posebno treba naglasiti da kalcifikacija ne može bez upotrebe velikih količina organskog đubriva (srednja norma je oko 20-30 t/ha) upravo u momentu vršenja ove meliorativne mere (mere popravke). Naime ova đubriva se međusobno dopunjuju iz razloga što: Kreč unet bez organskog đubriva bi ostao nevezan i neiskorišćen; Ogransko đubrivo iako bogato makro i mikroelementima nije kompletno i ne pruža sve ono što je neophodno za biljku.

Najčešće greške u vezi sa kalcifikacijom
1.Kalcifikacija ne isključuje đubrenje organskim i mineralnim đubrivima;
2.Efekat kalcifikacije u prvoj godini je najslabiji, a u narednim godinama je mnogo jači;
3. Prve godine vršenja kalcifikacije ne treba sejati lucerku;
4. Dejstvo kreča na prinose traje vrlo dugo (čak i do 10 godina);
5. Kalcifikacija se izvodi na istoj parceli tek za 5-10 godina i to manjim količinama krečnog materijala
od one prvo unete.
Za kalcifikaciju se mogu koristiti sledeći materijali:
– kračnjaci ( CaCO3), sitno mleveni,mešani i tvrdi
– pečeni kreč ( CaO), koji sadrži 75-97 % Cao
– građevinski kreč, 75 kg ovog kreča zamenjuje 100 kg CaCO3
– saturacioni mulj, koji nastaje kao nus proizvod u šećeranama i koji pored Ca sadrži i 4-7 % organske materije, P, N, kao i neke mikroelemente
Unošenjem Ca u zemljište dolazi do smanjenja rastvorljivosti nekih elemenata, u prvom redu Al, ali se zato povećava aktivnost fosfora (P). Takođe se smanjuje prisustvo Zn i Fe.
U suštini tu dolazi do neutralizacije, prilikom koje Ca joni zamenjuju H jone u zemljišnom rastvoru i na taj način se smanjuje kiselost zemljišta.
Ukoliko želite da povećate sadržaj humusa u zemljištu zasejte i zaorite slačicu i sirak, a ukoliko želite da povećate sadržaj N u zemljištu zasejte i zaorite neku od leguminoza. Usev za zelenišno đubrenje možete gajiti kao:
– glavni usev, koji se poseje u jesen ili u proleće i zaorava se kada postigne najveću masu
– u voćarstvu se može gajiti kao sporedni usev, između redova
– može se gajiti kao postrni usev ( grašak, grahorica) ili
– kao međuusev , npr. detelina u pšenici
Kulture za zelenišno đubrivo treba da ispunjavaju sledeće uslove:
– da koriste atmosferski N
– da imaju razvijen korenov sistem i da koriste teže pristušačne elemente
– da brzo rastu i daju veliku masu
– da imaju kratak period vegetacije
– da dobro rastu i na siromašnim zemljištima
Za zelenišno đubrivo mogu se koristiti i žetveni ostaci, ali tada treba po njivi rasturiti i do 50 kg/ha UREE, da ne bi došlo do azotne depresije.
U sastav zemljišnog humusa ubrajaju se dve grupe organskih jedinjenja: humusne materije nespecifične prirode i specifčne, odnosno prave humusne materije.
Humusne materije nespecifične prirode obuhvataju veliki broj organskih jedinjenja (ugljene hidrate, masne i amino-kiseline, smole, lignin, fermente, vitamine, antibiotike i drugi), koji nisu obrazovani kao rezultat procesa humifikacije, već predstavljaju delom jedinjenja oslobođena pri razlaganju neživih organskih ostataka biljaka i životinja i pravih humusnih materija, delom novoobrazovanih jedinjenja mikroflore, dok ostali deo čine organska jedinjenja koja tokom života viših biljaka izlučuju biljke kroz korenov sistem u zemljište.
Specifične humusne materije su obrazovane procesom humfikacije organskih ostataka biljaka i životinja. U sastav specifičnih humusnih materija ubrajaju se dve grupe organskih jedinjenja:
a) jedinjenja rastvorljiva u razblaženim rastvorima alkalnih baza i alkalnih soli – humusne kiseline i njihove soli;
b) jedinjenja nerastvorna u razblaženim rastvorima baza – humini.
Humifikaciju sprovoditi na osnovu agrohemijske analize i nitratne directive. Na osnovu tih podataka određujemo količinu stajnjaka potrebnu za humifikaciju.
Prema Direktivi, unos azota je ograničen na 210 kilograma po hektaru tokom prve četiri godine članstva u EU-u, te na 170 kg/ha nakon tog razdoblja. Cilj je pre svega da se sačuva kvalitet voda, a time i zdravlje stanovništva.
*Primećena je tendencija smanjenja sadržaja humusa u zemljištu Iznošenjem hraniva, iznošenjem i spaljivanjem žetvenih ostataka.
– Da bi se sprečilo njegovo smanjivanje, potrebno je zaoravati žetvene ostatke, a nikako spaljivati na njivi, dok bi na slabo humusnim zemljištima bilo preporučljivo i đubrenje organskim đubrivima, primena zelenišnog đubrenja i održiva poljoprivreda sa ciljem održavanja i poboljšanja plodnosti (organska proizvodnja i td.). Najbrže se nadoknađuje unosom organskog đubriva kao što je stajnjak ili sve više je u upotrebi peletirano organsko đubrivo jer je veliki nedostatak stajnjaka zbog smanjenja ili alociranja stočnog fonda.

FOSFOR (P) se u zemljištu nalazi u obliku lakše i teže rastvornih soli. Kao elemenat direktno utiče na izgradnju nukleotida, nuklinskih kiselina, lipida, kao i prenos energije. Biljke najintezivnije usvajaju fosfor u ranoj fazi rasta i formiranja korenovog sistema. Fosfor povoljno utiče i na otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima, poleganju. Pošto se fosfor najvećim delom akumuliše u plodu, izneta količina fosfora iz zemljišta većim delom se i odnosi sa parcele, o čemu treba voditi računa pri planiranju doze đubrenja fosforom.
Preporuka je da se na zemljištima sa sadržajem lakopristupačnog fosfora ispod 10 mg/100 g zemljišta obavi fosfatizacija zemljišta korišćenjem nekog od sledećih fosfornih đubriva:
– Jednostruki superfosfat u količini od 500 do 600 kg/ha ili trostruki superfosfat u količini od 200 do 300 kg/ha, s tim što treba imati u vidu da se u superfosfatu nalaze izvesne količine toksičnih metala i metaloida koji se preteranim đubrenjem nagomilavaju u zemljištu što može imati negativan uticaj na gajene biljke;
– Tomasov fosfat u količini od 500 do 600 kg/ha, koji ima produženo dejstvo, pa ga ne treba unositi u zemljište svake godine. Primenjuje se na zemljištima sa pH <5 i tamo gde nije obavljena kalcizacija.
- Monoamonijum –fosfat MAP u količini od 200 do 300 kg/ha;
- NPK 11:52:0.
Na zemljištima na kojima je vršena kalcizacija date količine se smanjuju, jer se oslobađa deo pristupačnog fosfora iz teško rastvorljivih Fe- i Al-fosfata.
Navedena đubriva unose se u jesen pod osnovnu obradu, uz obavezno zaoravanje.
Na zemljištima sa sadržajem lakopristupačnog fosfora >20mg/100g zemljišta ne izvoditi fosfatizaciju, jer fosfor u povećanim količinama >50mg/100g zemljišta može imati toksično dejstvo na biljke, naročito u povrtarskoj proizvodnji u zatvorenom prostoru.
KALIJUM (K) je od izuzetne važnosti za biljke. Utiče na fotosintezu, sintezu proteina, metabolizam, transport, nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima. Brojne ratarske, povrtarske i voćarske kulture odlikuju se velikom potrebom za kalijumom i njegov nedostatak može dovesti do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu biljaka, što se ogleda smanjenjem prinosa. Potrebe za kalijumom su velike u svim fazama uzgoja bilja. U prvoj polovini vegetacije bitan je za porast vegetativnih organa ,dok je u drugom delu prisustvo kalijuma bitno za pigmentaciju plodova, sadržaj suve materije, sadržaj šećera
DRUGI ELEMENTI BITNI ZA BILJKU
Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Gvožđe (Fe), Bor (B), Mangan (Mn), Cink (Zn), Bakar (Cu)
Na osnovu predhodno iznetog možemo zaključiti da je zemljište jedan dinamičan sistem u kome se određeni procesi odvijaju konstantno, zbog čega je potrebno vršiti stalnu kontrolu plodnosti i primenjivati sisteme obrade zemljišta koji omogućavaju očuvanje i poboljšanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, gde se upražnjava racionalna i redovna obrada zemljišta, racionalna upotreba mineralnog i organskog đubriva, kao i zlenišnog, plodored i plodosmena uticaj ovih faktora na okolinu će se održavati u kontrolisanim granicama. Goran Pavlovic, PSSS Smederevo

[Autor]

Članci