[Mladenović NebojšaUčesnik]

Uticaj klimatskih faktora na razvoj vinove loze sve više dolazi do izražaja. Visoke temperature, suša ili prevelika vlaga u zemljištu, niska ili visoka vlažnost vazduha, grad, vetar, manjak ili višak hranljivih materija u zemljištu samo su neki od činilaca koji mogu izazvati oštećenja i poremećaje u rastu i razvoju kako vegetativnih tako i generativnih organa vinove loze.
Oštećenja visokim temperaturama – Optimalna temperatura za razvoj vinove loze kreće se od 25 do 35° C. Iznad ove vrednosti vegetacija se usporava da bi na oko 50°C potpuno prestala.
Visoke temperature obično prati niska vlažnost zemljišta i vazduha pa ukoliko ovakvi uslovi potraju duže može doći do oštećenja pojedinih organa, a zatim i do uvenuća čokota. Temperature već iznad 35° C, a naročito iznad 40° C mogu izazvati trajne posledice na vinovoj lozi na sličan način kao i one ispod nule. U uslovima visoke temperature listovi se kovrdžaju, gube boju, suše se i opadaju. Oštećenja se mogu javiti na bobicama u početku u vidu ožegotina, a zatim dolazi do smežuravanja usled gubitka vode i do njihovog potpunog propadanja.
Da bi se posledice visokih temperatura ublažile potrebno je održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju kako bi se sačuvala vlaga. Ova agrotehnička mera primenjuje se u vinogradima do fenofaze šarka grožđa. Pravovremeno uklanjanje suvišnih lastara smanjuje transpiracionu površinu, a time i nepotreban gubitak vlage. U vreme velikih žega (temperatura veća od 38° C), ne treba u vinogradu preduzimati agrotehničke i ampelotehničke mere, a prvenstveno plitku obradu odnosno prašenje zemljišta. Oštre čestice zemlje ili peska prilikom primene prolećno – letnje kultivacije zemljišta mogu lako oštetiti pepeljak pokožice. Na oštećenom mestu, ukoliko se izloži suncu, brzo se pojavljuju ožegotine koje ne samo što pogoršavaju izgled grožđa, već mogu biti i uzrok pojavi sive plesni na grožđu. Mera koja se preporučuje a koja doprinosi ublažavanju posledica suviše visokih temperatura je navodnjavanje, kako po fenofazama razvoja tako i po potrebi, koja obezbeđuje vinovoj lozi dovoljnu količinu vode. Štete od grada – Skoro u svim fenofazama razvića vinove loze može padati grad. Štete koje nanosi zavise od vremena kada je pao, njegove krupnoće, intenziteta, dužine padanja i fenofaze u kojoj je vinova loza. Ako grad ošteti ili slomi lastare koji su dužine do pet santimetara, štete su najmanje jer će se iz suočica i spavajućih okaca razviti novi lastari. Da bi se ubrzalo njihovo kretanje, potrebno je prihraniti lozu azotnim (mineralnim) đubrivima. Međutim, kada padne u toku cvetanja nastaju poremećaji vezani i za ovu i fenofazu oplođenja. Takođe, na lastarima i listovima nastaju rane različitih veličina (a i usled gubitka lisne mase) umanjuje se fotosintetska aktivnost, što je nepovoljno za porast lastara, cvetanje i oplodnju, razvoj bobica, sazrevanje i prinos grožđa, otpornost loze na niske zimske temperature i vegetativni potencijal loze u narednim godinama. U fazi šarka ili zrelosti grožđa grad može uništiti ceo prinos, ili oštetiti grozdove u toj meri da bude neupotrebljivo za stonu upotrebu ili za proizvodnju kvalitetnog vina. Vinogradima oštećenim od grada mora se pružiti nega koja će omogućiti brz oporavak. Mere koje se preduzimaju zavise od vremena kada je pao, kao i od stepena oštećenja organa vinove loze. Kada je grad u toj meri oštetio lastara tako da su potpuno ogoleli i imaju mnogo rana treba ih odmah orezati kratko, na dva okca i pristupiti zaštiti loze i prihranjivanju azotnim đubrivima. Kada se na izbilim lastarima razvije šest do osam listova, preporuka je da se najmanje polovina lastara zalomi da bi se izazvalo kretanje rodnih zaperaka. Na taj način dobija se dobar prinos u godini kada je grad pao. Rezidba se ne preporučuje za lastare na kojima su ostali manje oštećeni listovi i cvasti. Oni se ostavljaju da se normalno razvijaju i donose rod. Ova mera nije potrebna u uslovima kada je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica, šarka ili tokom sazrevanja grožđa. Posle nepogode neophodno je stvoriti sve uslove za normalan rast, razvoj i završetak vegetacije. Puna pažnja se posvećuje zaštiti od bolesti i štetočina, suzbijanju korova, odnosno održavanju zemljišta. U mestima gde se grad javlja veoma često najsigurnija mera odbrane je stavljanje zaštitne protivgradne mreže. Pored toga, s obzirom na štete koje može naneti, vinograde treba osigurati.

Izvor: PSSS Vranje Mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.

[Autor]

Članci