Што се тиче органског узгајања лековитог биља, најпре је потребно извршити избор врста и сорти биљака на основу њихове погодности за гајење у конкретним агроеколошким условима. Лековито биље због бројности својих врста и различитости у њиховим еколошким захтевима омогућава организовање производње у различитим регионима. Тако се разликују следеће врсте:
1) Врсте које су погодне за сува станишта: бели слез, морач, лаванда, коријандер, мајоран, тимијан, пелин, бела слачица
2) Врсте које су погодне за влажна станишта: одољен, селен, усколисна боквица, велебиље
3) Врсте које су погодне за станишта са ширим еколошким одређењем: камилица, ким, црни слез, мак, лан, хајдучка трава
4) Врсте које су погодне за земљишта богата кречом: морач, лаванда, коријандер, невен, жалфија, тимијан
5) Врсте које су погодне за земљишта сиромашна кречом: различак, усколисна боквица, врбовица
6) Врсте које су осетљиве на ниске температуре: босиљак, мирођија, мајоран, матичњак
7) На земљиштима богатим хумусом гаји се мирођија, бели слез, одољен, линцура, ким, селен, мајоран, матичњак, нана.
Разлике у гајењу лековитог биља у органској пољопривреди и конвенционалној пољопривреди су бројне. Најпре, разлика се односи на област исхране, односно надокнађивања хранљивих елемената које биљке изнесу приносом из земљишта, затим, набавке квалитетног семена и садног материјала одговарајућег порекла, као и на контролу штетних биоагенаса – корова, гљивица, бактерија, вируса и штеточина.
Kovačević Bratislav