[Dušan MladenovićParticipant]

Nematode su mikroskopski sitni, izduženi crvoliki organizmi koji naseljavaju zemljište i vodu, a u povrtarskoj proizvodnji imaju veliki značaj jer mnoge vrste deluju kao ozbiljni štetni organizmi. Iako u zemljištu postoje i korisne nematode koje učestvuju u razgradnji organske materije i regulaciji populacija drugih organizama, u praksi se pod pojmom nematode u povrtarstvu najčešće podrazumevaju biljne parazitske nematode koje napadaju koren, stablo, list ili seme povrtarskih biljaka.

Biljne parazitske nematode su rasprostranjene širom sveta i predstavljaju jedan od ograničavajućih faktora u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji. Njihova štetnost često ostaje neprimećena, jer su simptomi slični simptomima nedostatka hraniva, suše ili drugih stresnih faktora. Gubici u prinosu povrća usled napada nematoda mogu biti vrlo visoki, a u pojedinim slučajevima dostižu i preko 50%, naročito u zaštićenim prostorima (plastenici i staklenici) gde se povrće gaji u monokulturi.

Među najznačajnijim nematodama u povrtarskoj proizvodnji ističu se:

• Korenove šiškarice (Meloidogyne spp.) – najpoznatija i ekonomski najštetnija grupa. Napadaju veliki broj povrtarskih biljaka kao što su paradajz, paprika, krastavac, salata, šargarepa i pasulj. Karakterističan simptom su zadebljanja i kvržice (šiške) na korenu.
• Cistolike nematode (Heterodera i Globodera spp.) – posebno značajne kod krompira i kupusnjača. Formiraju ciste koje mogu godinama opstati u zemljištu.

Simptomi napada nematoda mogu biti direktni i indirektni. Na nadzemnim delovima biljaka uočava se slab porast, žućenje listova, venuće tokom toplog dela dana i smanjen prinos. Biljke često izgledaju kao da pate od nedostatka vode ili hraniva, iako su uslovi gajenja povoljni. Na korenu se javljaju šiške, zadebljanja, nekroze ili smanjeno razvijen korenov sistem. Oštećen koren slabije usvaja vodu i hraniva, što dodatno pogoršava stanje biljke.

Nematode se šire zaraženim sadnim materijalom, zemljištem, vodom za navodnjavanje, poljoprivrednim alatima i mašinama. Posebno su problematične u intenzivnoj proizvodnji povrća sa čestim gajenjem iste kulture na istoj površini. Njihovom razvoju pogoduju toplo vreme, laka i propusna zemljišta, kao i visoka vlažnost. U zaštićenim prostorima, gde su temperature više tokom cele godine, nematode se mogu razvijati bez prekida i ostvarivati više generacija.

Suzbijanje nematoda je složen i dugotrajan proces, jer se one teško iskorenjuju jednom kada se nasele u zemljištu. Najefikasniji pristup je primena integralnih mera zaštite.

Agrotehničke mere obuhvataju:

• plodored i izbegavanje gajenja osetljivih kultura više godina zaredom,
• korišćenje zdravog, sertifikovanog sadnog materijala,
• uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka,
• poboljšanje strukture zemljišta i unošenje organske materije.

Biološke mere uključuju upotrebu korisnih mikroorganizama i biljaka koje deluju nematocidno ili nematostatično (npr. neven, kadifica). Ove biljke mogu smanjiti brojnost nematoda u zemljištu ako se gaje kao predusev ili međuusev.

Hemijske mere podrazumevaju primenu nematocida, ali je njihova upotreba sve ograničenija zbog negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zbog toga se hemijska zaštita koristi samo kada je neophodna i u skladu sa važećim propisima.

Nematode predstavljaju ozbiljan problem u povrtarskoj proizvodnji, posebno u uslovima intenzivnog gajenja i monokulture. Njihova štetnost se često potcenjuje, jer simptomi nisu uvek jasno uočljivi. Pravovremena dijagnostika, primena plodoreda, korišćenje zdravog sadnog materijala i integrisanih mera zaštite ključni su za smanjenje šteta. Održivo upravljanje nematodama doprinosi stabilnim prinosima, boljem kvalitetu povrća i dugoročnoj očuvanosti zemljišta.

[Author]

Posts