[Gligorijević IvanaUčesnik]

U godini sadnje,negom i zaštitom potrebno je zasad pripremiti za što veću i kvalitetniju rodnost u periodu veka eksploatacije.
Ove mere se svode na okopavanje,odnosno plevljenje trave i drugih korova oko biljaka,navodnjavanje i eventualnu zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina.Ako je izvršena dobra priprema zemljišta i uneto dovoljno hraniva onda do početka plodonošenja neće biti potrebno đubrenje.Ukoliko je predviđeno da se prostor između redova u zasadu borovnice održava travnim pokrivačem,potrebno je u vreme ili neposredno po sadnji posejati planiranu smešu ili čist usev trava ili drugih gajenih kultura.
Najznačajnija preventivna mera za zaštitu mladog zasada borovnice je suzbijanje korova.U tom cilju potrebno je obezbediti da prostor oko sadnice u prečniku od 0,9m bude bez korova,da bi se sprečilo rasipanje mineralnih materija i vlage.Obrada zemljišta u neposrednoj blizini posađene biljke potrebno je da bude plitka da bi se izbeglo oštećenje korena.
Korovi u mladim zasadima se vrlo uspešno suzbijaju malčiranjem. Ovom merom se istovremeno uravnotežava temperatura zemljišta,povećava njegova vlažnost,održava pH vrednost i povećava sadržaj organske materije.Kao sredstva za malč uspešno se koriste strugotina,piljevina,kora i drugi otpaci od drveta,slama,opalo lišće,iglice od četinara,…
Optimalna debljina malča je između 7,5 i 12,5 cm.Iskustvo pokazuje da je malčiranje efikasnije ako se zastre širi prostor oko sadnice.S obzirom da se malč vremenom raspada potrebno ga je obnavljati,posebno zbog činjenice da se koren utvrđuje u mešavini zemlje i malča.
U godini sadnje borovnica je posebno osetljiva na nedostatak ili višak vode u zoni korenovog sistema,koji je mnogo plitak.U ovom periodu potrebno je obezbediti da se u zemljištu zadržava oko 50% unete vode.To se postiže dodavanjem 25 litara vode na 10 dužnih metara dnevno u kombinaciji sa padavinama.
Prihranjivanje sadnica (ukoliko je potrebno ) vrši se nakon 3-4 nedelje po sadnji.Vrsta i količina đubriva se određuju na osnovu potreba,vodeći računa da se ne oštete mikorizne gljivice.
Zatravljivanje međurednog prostora se uglavnom realizuje za vreme ili neposredno po sadnji.Zatravljivanje se vrši najčešće mešavinom klasastih i drugih trava,čiji je sastav određen u zavisnosti od zemljišta i klimatskih karakteristika.Trava se više puta kosi u toku vegetacionog perioda,a pokošena masa ostaje na parceli,raspadanjem obogaćuje i poboljšava vazdušni i vodni režim zemljišta.
U slučaju pojave bolesti i štetočina u zasadu u značajnijem procentu,potrebno je zasad tretirati odgovarajućim sredstvima.

[Autor]

Članci