[Gvozdić LjiljanaUčesnik]

Redovnim merama nege i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za period rodnosti.

Osnovno je pravilno sprovesti izabrani željeni uzgojni sistem, koji obezbeđuje dovoljno prostora između redova za međurednu obradu i berbu. Za gajenje maline, u zavisnosti od sorte i primenjene agrotehnike, kao i uslova sredine, najčešće se primenjuju sistemi žive ograde i žbuna sa pravougaonim rastojanjem.

Gajenje maline u sistemu žive ograde je najbolji način kako u pogledu obezbeđenja zahteva maline, tako i u pogledu primene mehanizovane obrade, zaštite, kvaliteta plodova i visine prinosa, kao i utroška radne snage. Razmak sadnje je 2,5 do 3m x 0,25 do 0,50m. Između redova se ne dozvoljava izbijanje izdanaka, a dozvoljen je razvoj novih izdanaka koji izbijaju iz podzemnih pupoljaka starih izdanaka. Ostavljaju se samo izdanci za zamenu. Širina pojasa rasta maline je oko 40cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada. Izdanci su potpuno osvetljeni.

Gajenje u sistemu žbuna sa pravougaonim rastojanjem uslovljava rastojanje između redova 2-3m, a u redu 1-1,2m. Sade se obično 3-4 sadnice, kako bi se što pre stvorio žbun. Prvih godina moguća je unakrsna obrada, a kasnije jedino u pravcu redova. Kod sistema špalira, koji se sastoji od stubova i žice, stubovi mogu biti od armiranog betona, drveta ili gvožđa koji se postavljaju na rastojanju od 5-6m. Stubovi se postavljaju u zemlju na dubinu od 50-60cm. Visina stubova iznad zemlje kreće se od 1,8-2,0m. Na stubovima se najčešće postavljaju dva reda pocinkovane žice. Prvi na 70-80cm iznad zemlje, a drugi na 150-160cm iznad zemlje, što zavisi od porasta letorasta u toj godini. Postavljanja stubova i žice treba uraditi u prvoj godini nakon sađenja maline.

U toku prve vegetacije potrebno je merama nege postići: pravilan rast i razvoj, prihranjivanje azotnim mineralnim đubrivima, redovno održavanje zemljišta u rastresitom stanju (uz optimalnu vlažnost), zaštitu zasada od bolesti, štetočina i korovskih biljaka i dr.

Rezidba maline podrazumeva da se u proleće pre kretanja vegetacije, bez obzira kada je sadnja obavljena, posađeni izdanci prekrate na 20-25cm, tj.   na 2-3 pupoljka. Nakon toga izdanak maline treba ostaviti da se razvija. Kada se iz posađenog izdanka razvije jedna ili više mladih biljaka 15-20 cm, stari izdanak se reže do zemlje da bi se sprečilo plodonošenje i podstakao razvoj i porast novih izdanaka. Ako se pojavi bočno grananje kod mladih izdanaka prve godine oni se uklanjaju, a umesto njih pojaviće se novi. Kod jesenje rađajućih sorti nakon berbe obavlja se košenje-orezivanje celokupnog nadzemnog dela biljke.

Đubrenje maline predstavlja veoma važnu meru pa nakon sađenja treba izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima. Prihranjivanje je neophodna mera, a zavisno od kondicionog stanja zasada i potrebe može ići iz nekoliko navrata. U našim krajevima preporučuje se (ukoliko nije rezultatima ispitanog zemljišta preporučeno drugačije) KAN 27%N, uz oprezno izvođenje, jer unošenje većih količina može naneti štete. Ako je u pripremi data puna količina osnovnih đubriva, onda se daje prihrana azotom u 3 navrata. Prvo prihranjivanje kada izbiju mladi izdanci, drugo kada porastu do 30 cm i treće kada dostignu 60 cm. Rasturanje đubriva se ne vrši po celoj površini zasada, već duž redova maline, nakon čega bi trebala ići obrada adekvatne dubine ili okopavanje. Prihrana preko lista se može vršiti istovremeno sa zaštitom, a preporučuje se i u slučajevima pojave oštećenja nadzemnog dela biljke. Pored najvažnijih elemenata ova đubriva sadrže i biljne hormone za ubrzavanje rasta. Ukoliko se folijarna prihrana vrši istovremeno sa zaštitom, rastvor za tretiranje treba pripremiti po redosledu: voda+folijarno đubrivo +insekticid+fungicid.

Održavanje zemljišta, odnosno obrada se radi da bi zemljište pružalo svoju funkciju, imalo dovoljno vlage, vazduha, da bi se izbeglo formiranje pokorice, da bi se uništili korovi i da bi se obavilo đubrenje u zoni korenovog sistema. U principu ukoliko se zasad đubri, obrada ide nakon rasturanja hraniva. Preporučuje se održavanje zemljišta i njegovog mehaničkog sastava uz nekoliko plićih obrada. Između redova obrada se može obavljati tanjiračama ili rotofrezama, a u redu ručno, plevljenjem i okopavanjem. Korovi se u prvoj godini uništavaju mehanički.

Navodnjavanje maline je veoma važna mera, zato što ona tokom vegetacije ima značajne potrebe za vodom, pa joj treba obezbediti optimalnu vlažnost zemljišta. Malina se navodnjava samo po potrebi, i to pre nego što dođe do isušivanja zemljišta u zoni korenovog sistema. U kritičnim periodima se mora održavati optimalna vlažnost. Tačan broj navodnjavanja zavisi od klimatskih prilika u određenoj godini i kvaliteta zemljišta. Prilikom navodnjavanja voditi računa da ne dođe do zabarivanja ili erozije zemljišta. Preporučuje se postavljanje i upotreba sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

Ostala nega u prvoj godini sastoji se u zaštiti od biljnih bolesti i štetočina.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.

[Autor]

Članci