Ova gljiva najkarakterističnije promene izaziva na obolelom lišću. Na grančicama i plodovima simptomi se retko javljaju. Na lišću se prvi znaci bolesti javljaju obično u prvoj dekadi maja, a katkad i znatno kasnije. U početku pege su malobrojne i sitne, okruglaste ili poligonalne, ljubičaste do mrke boje.
Pri povoljnim uslovima broj pega se povećava i one se međusobno spajaju. Na naličju lista u okviru pega formiraju se beličaste tvorevine, koje predstavljaju organe za razmnožavanje gljive (konidije). Oboleli listovi delimično ili potpuno gube zelenu boju, postaju žuti do narandžasti i opadaju.
Pri jačoj pojavi bolesti opadanje lišća nastaje već sredinom leta. U opalom lišću, gljiva formira organe za prezimljavanje. Primarne infekcije mogu da nastanu u precvetavanju voćaka. Primarna zaraza će nastati kada su ispunjeni sledeći uslovi: prisustvo zrelih askospora, razvijeni listovi, temperatura preko 20 stepeni.
Na temperaturi od 15 °C potrebno je vlaženje 7-14 sati, a na 20 °C, 5-12 sati. Kod dužeg vlaženja imamo jaču zarazu. U proleće je za infekciju mladog lišća potrebno duže vlaženje i kiša.
Nakon ostvarenih primarnih infekcija i pojave simptoma, konidije obrazovane sa naličja lista vrše dalje sekundarne zaraze. Posle berbe, s obzirom na prisutan infektivni potencijal i povoljne uslove tokom leta, bolest se može razvijati do kraja vegetacije.
Ocena intenziteta zaraze vrši se tri puta: početkom juna, pred berbu i početkom septembra. Za ocenu se uzima po 10 letorasta sa svakog stabla. Na svakom letorastu prema lisnim ožiljcima odredi se broj opalih listova, kao i broj obolelih i zdravih listova.
Na osnovu toga izračuna se procenat obolelih listova, i indeks oboljenja preostalih listova. Intenzitet zaraze se određuje na skali od 0 do 5.
Suzbijanje : Tretiranja protiv ove bolesti – u vreme precvetavanja, posle formiranja plodova i nakon berbe (ukoliko je potrebno) sa registrovanim fungicidima namenjenih za subijanje ovog patogena.
Branko Galovic dipl.inž. zaštite bilja
Galović Branko
Galović Branko