БИОЛОГИЈА
У опалом лишћу гљива формира органе за презимљавање. Примарне инфекције могу да настану у прецветавању воћака. Код дужег влажења имамо јачу заразу. У пролеће је за инфекцију младог лишћа потребно дуже влажење и киша. Након остварених примарних инфекција и појаве симптома, конидије образоване са наличја листа врше даље секундарне заразе. После бербе, с обзиром на присутан инфективни потенцијал и повољне услове током лета, болест се може развијати до краја вегетације.
СИМПТОМИ
На лишћу се први знаци болести јављају обично у првој декади маја, а каткад и знатно касније. У почетку пеге су малобројне и ситне, округласте или полигоналне, љубичасте до мрке боје.
При повољним условима број пега се повећава и оне се међусобно спајају. На наличју листа у оквиру пега формирају се беличасте творевине, које представљају органе за размножавање гљиве (конидије). Оболели листови делимично или потпуно губе зелену боју, постају жути до наранџасти и опадају.
ЗАШТИТА
У време прецветавања, после формирања плодова и након бербе (уколико је потребно) обавља се препаратима на бази: ДОДИНА, КАПТАНА, МАНКОЗЕБА.
Дипл.инг. Горан Варјачић
Varjačić Goran