[Dragićević-Filipović SnežanaUčesnik]

Jedan od načina koji se pokazao kao dobar  kao  mera koja može pomoći da se posledice temperaturnih kolebanja  tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala . Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u 2-3 navrata tokom jeseni i zime. Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora ,dodati vodu  i o staviti smesu da odstoji 2 dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova  i kretanje vegetacije se može odložiti  za nekoliko dana . Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća , pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period , jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti  posle ovako dugog i lepog vremena.S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli  pad i porast temperature u narednom periodu.

Jedan od načina koji se pokazao kao dobar  kao  mera koja može pomoći da se posledice temperaturnih kolebanja  tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala . Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u 2-3 navrata tokom jeseni i zime. Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora ,dodati vodu  i o staviti smesu da odstoji 2 dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova  i kretanje vegetacije se može odložiti  za nekoliko dana . Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća , pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period , jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti  posle ovako dugog i lepog vremena.S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli  pad i porast temperature u narednom periodu.

 

Dipl.ing. Snežana Dragićević-Filipović

PSSS Čačak

 

[Autor]

Članci