Мехураста гар кукуруза је гљивично обољење које се јавља сваке године, у већем или мањем интензитету, у усевима кукуруза. Споре гљиве (органи за размножавање гљива) одржавају се на зараженим остацима кукуруза и земљишту, дужи низ година. Не преноси се семеном, па његова дезинфекција не представља значајну меру. Оптимална температура за клијање спора је 25-30°C. Посебне штете јављају се у условима топлог лета и смењивања сушног и влажног периода од избијања метлице до оплодње. Највећа осетљивост кукуруза је у фази свилања, док се отпорност повећава ка крају оплодње.
Симптоми болести се испољавају на свим надземним деловима биљке, пре свега на клипу, али и на стаблу и метлици, у виду мехурастих израслина, различитог облика и величине. Израслине (тумори) су у почетку прекривени опном светло сиве боје, која временом тамни и постаје црна. Касније, опна пуца и из ње се ослобађа црна прашна маса – спороносни органи гљиве.
Мере контроле гљиве заснивају се на:
-Поштовању плодореда (гљива одржава виталност у земљишту дужи низ година);
-Избалансираној исхрани биљака (отимално ђубрење доприноси повећању отпорности биљака. Висок садржај азота и низак садржај фосфора у земљишту погодују ширењу инфекције);
-Избегавању механичких повреда биљака и сузбијању инсеката који могу узроковати оштећења (спречавање стварања улазних отвори за остваривање инфекције);
-Избору хибрида код којих комушина прекрива клип;
-Уклањању биљака на којима се уочавају симптоми болести, у раним фазама развоја, како би се спречило стварање спороносних органа гљиве, који задржавају виталност дужи низ година.
Ivanović Marija