[Đorđević AnaUčesnik]

Манастир Заова – легенда до легенде

Сакривен у густој шуми, недалеко од Великог села, у близини пута Пожаревац – Петровац, налази се манастир Заова, који припада Браничевској епархији Српске православне цркве. Први пут у историјским изворима, турској архивској грађи, се спомиње 1467. године, али је према легенди подигнут још у другој половини 14. века.
Легенда каже да је манастир Заова задужбина кнеза Лазара, који је и сам био дирнут причом свога времена о сестри Јелици и њеној браћи властелинима Павлу и Радојици. На гробу сестре Јелице, првобитно је подигнута скромна, мала црква. Више пута је рушена и спаљивана од стране турака, а народ из околних села је из рушевина извлачио имовину цркве и чувао је до поновне обнове. Последњи пут је обновљена за време прве владавине Милоша Обреновића, а живопис потиче из периода кнеза Александра Карађорђевића.
Манастир је посвећен архистратизима Михајлу и Гаврилу, манастирска црква је грађена у моравском стилу, а живопис је радио тада чувени самоуки сликар Живко Павловић, чији је директан потомак Милена Павловић – Барили. У манастирској цркви се налази узидан гроб, за који се верује да припада Јелици, а на фресци изнад је приказано њено страдање.
Према легенди због љубоморе на своју заову Јелицу, којој су браћа била веома привржена, Павлова жена је оптужила Јелицу за страшан злочин, убиство братанца. Брат Павле је поверовао својој жени и растргао сестру вежући је за репове четири коња. На месту где је пало тело подигнут је манастир Заова, када су браћа сазнала истину, да је снаја убила сопствено дете. У Браничевском округу су на сличан начин настали и други манастири: Рукумија, Сестрољин и Брадача, који су повезани са овом причом. Легенда манастира опевана је у народној песми „ Бог никоме дужан не остаје“, а верује се да су два извора која се налазе у близини манастира, Шопот и Сузине лековита, који су настали због шапата и суза несрећне заове Јелице.
Једноставне архитектуре, скроман манастир Заова је место где се може наћи мир проткан историјом, легендама, природом и вером.

Ана Ђорђевић, дипл.инж. прех. технологије

Attachments:

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

[Autor]

Članci