<p style=”text-align: center;”>ЛОЗОВАЧА</p>
Лозова ракија добија се ферментацијом и дестилацијом нецеђеног кљука грожђа. Некада су се користиле неутралне стоне сорте грожђа, међутим данас се користе и више од једне ароматичне сорте, што овом пићу у модернијој варијанти даје раскошну арому.
До педесетих година прошлог века, углавном се производила у Црној Гори, а једини произвођач на свету до 1984. године била је Југославија.
Прерада почиње муљањем грожђа, при чему је неопходно издвојити петељку, а цео кљук иде на врење. Да ли ће ферментација бити спонтана са присутним микроорганизмима на површини плода или ће се водитити у контролисанијим условима уз коришћење селекционисаних сојева квасаца зависи од личног избора. Уколико је кишна година у време бербе грожђа свакако се препоручује друга варијанта. Оптимална температура је 16 – 18С са потопљеним кљуком, уз обавезно допуњавање судова након процеса.
Због састава комине, 20% је чврст део, дестилацију не треба обављати континуирано, одвајају се првенац и патока, а добијена просечна концентрација етанола је 60-65% v/v.
Добијени дестилат лозоваче може ићи на одлежавање у инертан суд пар месеци ради хармонизације и стабилизације, међутим лозовача добија на квалитету када најмање годину дана сазрева у храстовим бурадима.
<p style=”text-align: right;”>Ана Ђорђевић, дипл.инж. прех. технологије</p>
Đorđević Ana
Đorđević Ana