[Snežana RadovanovićUčesnik]

Lema melanopus- житна пијавица

 

Стрна жита заузимају значајне површине у пољопривредној производњи у Србији. Једна од економски значајнијих штеточина стрних жита јесте житна пијавица.

Житна пијавица оштећује врсте из породице трава, а од пољопривредно значајних култура из ове породице највећу штету причињава на овсу, јечму и пшеници.

Ова штеточина  образује једну генерацију годишње . Презимљава имаго испод сувог лишћа и биљних остатака. У пролеће, након зимске дијапаузе јавља се имаго, постаје активан и храни се првенствено на овсу, јечму, пшеници и другим врстама из породице трава. Након допунске исхране долази до парења , након чега женке полажу јаја у низовима на лицу лишћа. Пиљење ларви се јавља у наредних четири до шест дана у зависности од температуре.  Ларве пролазе кроз четири ларвена ступња током којих се интезивно хране.

Улуткавање се одвија у површинском слоју земљишта, а након три до четири недеље излази имаго нове генерације .

Штете причињавају одрасле јединке и ларве. Највеће штете наносе ларве четвртог ступња које наносе 70% од свих штета које ова врста наноси.

Одрасле јединке се појављују у пролеће и долећу на поља која су под стрним житима и ту се окупљају  у групе у којима проводе већи део живота. На тај начин настају карактеристичне штете  у тзв. оазама. Одрасле јединке производе оштећења  у виду дугачких и уских перфорација  на листу, при чему се лист лако може поцепати. Симптоми услед исхране ларви су другачији јер оне оштећују лист са горње стране све до епидермиса на наличју. На тај начин остављају за собом изгрижен лист у виду прозорчића.

Највеће штете  настају када дође до оштећења листа заставичара, јер тада долази до редукције фотосинтетске активности што утиче на смањење приноса. При јачим нападима може доћи до сушења комплетне лисне масе и појаве мањих или већих оаза у пољу, а принос може бити смањен до 30%.

За сузбијање ове штеточине постоји неколико начина, а најчешће примењивани јесте хемијска заштита.

Агротехничке мере могу утицати на смањење штета које причињава ова штеточине. Ђубрење има утицаја на привлачност појединих усева према житној пијавици, па тако претерано ђубрење азотом може имати за последицу повећање атрактивности усева , док повећано ђубрење калијумом може имати репелентно дејство.

Отпорне сорте могу значајно утицати на смањење штета као и на саму значајност житне пијавице.

Употреба инсектицида је ипак начешћи начин сузбијања ове штеточине и оправдана је само када је пређен праг штетности. Праг штетности за имага износи присуство од 8 до 15 јединки по метру квадратном док је за ларве од 5 до 10 јединки по метру квадратном .

Сузбијањем имага спречава се полагање јаја а самим тим и почетна бројност популације чиме би требало да се смање штете настале исхраном ларви.  Проблем у сузбијању  може представљати развучено долетање  имага на усев као и развучено полагање јаја.Од инсектицида за сузбијање житне пијавице регистровани су препарати на бази следећих активних материја: alfa-cipermetrin, bifentrin, cipermetrin, deltametrin , hlorpirifos…

[Autor]

Članci