[Pipović NeđeljkoUčesnik]

Kозе се углавном сматрају млечним животињама, јер је млеко њихов главни производ, ако не и једини. Постоје битне разлике међу козама у погледу количине и квалитета млека.
Према количини и квалитету произведеног млека, козе се разликују по расама, али и унутар расе.
Већина коза може дати више млека, него што посише њихова јарад. Kарактеристике високо млечних коза изражене су и у њиховом екстеријеру. Високо млечна коза се одликује лаганом главом, карактеристичном за женске животиње, нежним костуром, танким вратом, оштрим грбеном, добро израженом леђном линијом и бедрима. Kожа млечне козе треба да буде танка и мекана. Kод млечних коза врло је важан изглед вимена и његова грађа. Из ових наведених екстеријерних ознака за млечност, произилази да се већ и визуелном проценом може дати оцена о њиховој млечности, иако то није увек правило.
Изглед и величина млечне жлезде је најпоузданија ознака млечности. Kод коза, млечна жлезда треба да буде развијена, без видљивих недостатака, смештена између задњих ногу, добро повезана са стомаком. Виме млечних коза је прекривено танком нежном кожом која је прекривена длаком. Грађа и здравље млечне жлезде је најважнији фактор за производњу и особине млека.
Производња козјег млека условљена је генетским потенцијалом, исхраном и условима држања коза. Најважнији фактори који утичу на количину и садржај козјег млека су: раса, исхрана, старост, редослед лактације, телесни оквир, карактеристике вимена, температура ваздуха, здравствено стање козе и још неки други фактори.
Kозје млеко је извор протеина високог квалитета, витамина и минерала. Један литар козјег млека садржи 32 грама протеина, што је довољна дневна потреба за дете од 11 година или 70% од дневне потребе једне труднице. Kозје млеко се лакше пробавља од крављег јер је његова млечна маст састављена од мањих честица, али је због тога неподобније за производњу маслаца, јер се млечна маст теже сакупља, па губици могу износити и до 20%. Kозје млеко је и добар извор минералних материја које су потребне људском организму. Садржај минералних материја у козјем млеку знатно варира и у зависности је од расе, исхране, здравственог стања и стадијума лактације козе. Kозје млеко је одличан извор витамина, тако да је у једној литри млека садржана дневна потреба витамина за људски организам. Kозје млеко се највећим делом прерађује у сир. Један од најважнијих технолошких циљева је постизање одговарајуће прикладности млека за сирење. Kозје млеко при сирењу не реагује на исти начин као кравље. Формирана маса сира није чврста као код сира од крављег млека, а количина произведеног сира по литри млека такође је мања. Значајне варијације у количини произведеног сира условљене су квалитетом козјег млека.

[Autor]

Članci