[Pipović NeđeljkoUčesnik]

Za ishranu ovaca silaža se može spremati od različitih biljnih materijala, slično kao i kod goveda.I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvođače jeste silaža kukuruza, jer je postupak spremanja najjednostavniji. Brdski predeli uglavnom nisu pogodni za gajenje kukuruza zbog kraćeg vegetacionog perioda ali u ovom slučaju i nije cilj potpuno sazrevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavno proizvoda, već se njegovo ubiranje može obaviti znatno ranije, u faz voštane zrelosti. Tome pogoduje i postojanje brojnih sorti sa znatno kraćim vegetacionim periodom, koje su selekcionisane upravo za takve uslove. U ovom slučaju mogu se očekivati visoki prinosi zelene mase, ali se zna da se radi o reonima u kojima postoje veća ograničenja u sprovođenju potrebnih agrotehničkih mera.
Pored korišćenja cele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze i druga žita, kao i silaže trava, leguminoza i travno-leguminoznih smeša. Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja. Pri siliranju trava i leguminoza preporučuje se prethodo provenjavanje pokošenog materijala, jer će silaža teže izmrzavati. U ovakve silaže se pri spremanju mogu uključiti manje količine prekrupe žita (10-20%), Pri čemu se bitno povećava energetska vrednost.
Kod spremanja i korišćenja ovakvih silaža mora se voditi računa o dva bitna momenta.
Kao prvo, silaža se kod nas koristi uglavnom u zimskim mesecima, kada su ovce bremenite, te treba da bude što boljeg kvaliteta. To znači da pri siliranju moraju biti ispunjeni svi bitni uslovi za kvalitetnu fermentaciju, zatim sabijanje obaviti što bolje uz dobro pokrivanje, odnosno zatvaranje siloobjekata, ne dozvoliti da silirani materijal bude zagađen zemljom zbog buternog vrenja itd.
Drugi važan momenat je da se silaže spremljene od različitog biljnog materijala bitno razlikuju po hemijskom sastavu, odnosno količini proteina i energije. Iz tog razloga neophodno je znati kako i koliko pojedine vrste silaža koristiti u ishrani ovaca, i kako korigovati obroke u kojima je uključena određena vrsta silaže.
Kod ishrane ovaca silažom, potpuno isključivanje sena iz obroka se ne preporučuje s tim da se količina može smanjiti na svega 0,5 kg dnevno, a da se kvalitetna silaža poveća na 4-5 kg dnevno. Uz silažu ovcama treba davati i oko 10g stočne krede dnevno, da bi se neutralisala kiselost i sprečila pojava acidoze.
Za bremenite ovce ne sme se koristiti pokvarena, plesnjiva i smrznuta silaža, jer u protivnom može doći do poremećaja u varenju, naduna, pobačaja itd.

Neđeljko Pipović, dipl. ing. poljoprivrede

[Autor]

Članci