Kopriva-Urtica dioica – Milanka Miladinović

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 meseci ranije by Miladinović Milanka.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #579396
    Miladinović Milanka
    Učesnik

      Kopriva raste u prirodi kao samonikla, odnosno korovska biljka i vrlo je cenjena kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicine. Zbog njene široke upotrebne vrednosti,  nameće se potreba njenog plantažnog gajenja. Kopriva najbolje uspeva na umereno vlažnim zemljištima, bogatim organskom materijom. Sama biljka je vrlo otporna na mraz i niske temperature, za uspešno gajenje potrebno joj je dosta vode.

      Priprema zemljišta za gajenje koprive se sastoji od dubokog jesenjeg oranja, kada treba  zaorati određenu količinu stajskog đubriva ili komposta. U proleće treba obaviti predsetvenu obradi i setvu.

      Što se tiče setve, kopriva se razmnožava semenom ili deobom korena. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 8 C, seje se na međurednom rastojanju od 30 cm, setvu treba obaviti rano u proleće na dubini oko 0,5 cm. Ukoliko nastupi sušni period treba obavii zalivanje.

      Kopriva se takođe razmnožava korenovim reznicama i to je sigurniji način razmnožavanja. U tom slučaju, koren se vadi u jesen, deli na delove dužine 8 – 10 cm sa pupoljcima i sadi se na rastojanju 60 x 30 i na dubini od 6 – 8 cm. Kopriva se maksimalno razvije posle 3 – 4 godine.

      Od koprive se koristi lišće, ono se bere kada je dobro formirano, pre cvetanja biljke. Ubrano lišće se suši u hladu ili na temperaturi do 40 C. Prinos lišća može da se kreće do 4 kg/m2 suvih listova iz dva otkosa. Koren se takođe koristi u lekovite svrhe, on se sakuplja u jesen, ručno ili se vadi plugom, očisti se od zemlje, opere i suši.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.