Kopriva raste u prirodi kao samonikla, odnosno korovska biljka i vrlo je cenjena kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicine. Zbog njene široke upotrebne vrednosti, nameće se potreba njenog plantažnog gajenja. Kopriva najbolje uspeva na umereno vlažnim zemljištima, bogatim organskom materijom. Sama biljka je vrlo otporna na mraz i niske temperature, za uspešno gajenje potrebno joj je dosta vode.
Priprema zemljišta za gajenje koprive se sastoji od dubokog jesenjeg oranja, kada treba zaorati određenu količinu stajskog đubriva ili komposta. U proleće treba obaviti predsetvenu obradi i setvu.
Što se tiče setve, kopriva se razmnožava semenom ili deobom korena. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 8 C, seje se na međurednom rastojanju od 30 cm, setvu treba obaviti rano u proleće na dubini oko 0,5 cm. Ukoliko nastupi sušni period treba obavii zalivanje.
Kopriva se takođe razmnožava korenovim reznicama i to je sigurniji način razmnožavanja. U tom slučaju, koren se vadi u jesen, deli na delove dužine 8 – 10 cm sa pupoljcima i sadi se na rastojanju 60 x 30 i na dubini od 6 – 8 cm. Kopriva se maksimalno razvije posle 3 – 4 godine.
Od koprive se koristi lišće, ono se bere kada je dobro formirano, pre cvetanja biljke. Ubrano lišće se suši u hladu ili na temperaturi do 40 C. Prinos lišća može da se kreće do 4 kg/m2 suvih listova iz dva otkosa. Koren se takođe koristi u lekovite svrhe, on se sakuplja u jesen, ručno ili se vadi plugom, očisti se od zemlje, opere i suši.
Miladinović Milanka
Miladinović Milanka