Kompost-prirodno đubrivo

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 meseci ranije by Ilić Danijela.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #576891
    Ilić Danijela
    Učesnik

      Компост-природно ђубриво

      Компости су природна ђубрива настала микробиолошким разлагањем различитих врста органских материја (биљног порекла) при чему је неопходно да је сав материјал здрав и без штетних остатака пестицида, тешких метала, антибиотика и микотоксина. Ова ђубрива се примењују на површинама којa се називају компосиштa, а процес њиховог припремања-компостирање. Компосиште не сме да има непропусну подлогу како не би дошло продора микроорганизама, инсеката и глиста. Компост се припрема у одвојеном делу баште, најбоље у сенци и то на земљишту, у дрвеним или жичаним сандуцима, корпама, или у компостеру, а користе се биљни остаци и други органски здрави отпаци као што су: остаци поврћа, трава, лековитог биља, лишћа, сламе, пепео, живински измет, комина и др.

      На површини за компостирање прво се ставља (око 10 cm) дренажни слој (гранчице, стабљике сунцокрета или кукурузовина) а затим се наизменично ређа слој свежих или сувих органских отпадака и земље, а на два до три места и слој свежег стајњака (ради брже разградње) или се убацују одговарајући препарати за компостирање. Хумка се завршава слојем земље. Висина хумке за компостирање је од 50-80 cm (нижа хумка-бржа разградња), ширина до 150 cm и произвољна дужина. Цела маса мора бити умерено влажна (залива се по потреби) и неутралне реакције (додаје се између слојева негашени креч). Гомила се не сабија или се мало сабија. Зрео компост је уједначеног изгледа тамносмеђе до црне боје. У летњем периоду потребно је 10-14 недеља, а у зимском периоду 14-18 недеља да се органска маса распадне и да компост буде спреман за употребу.

      Коришћење компоста, као додатка земљишту, има бројне позитивне ефекте. Компост побољшава физичке, хемијске и микробиолошке особине земљишта. Испољава позитивне ефекте на раст и здравље биљака, као и на квалитет плодова. У компосту гљивице стварају хуминске киселине које садрже хранива која се задржавају око кореновог система биљака. Гљивице су кључне за раст биљака јер ослобађају азот и угљеник. Такође, неке од њих луче антибиотике који елеминишу патогене бактерије. Компост због своје тамносмеђе боје апсорбује више светлости што додатно загрева земљиште. Компост повећава порозност и растреситост земљишта, што директно утиче на ефикаснију аерацију и дубље продирање кореновог система биљака. Микроорганизми садржани у компосту пружају вишеструку корист. Разградњом органске материје, микрорганизми мењају хемијску структуту хранива у облике које биљке у потпуности могу да искористе. Биљке гајене употребом компоста доносе квалитетније и укусније плодове са нижим садржајем нитрата.

      Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.