[Gošić SlobodanUčesnik]

Очување квалитета плодова које смо произвели подразумева адекватно складиштење и чување. Са циљем да га пласирамо на тржиште или користимо у исхрани када можемо остварити најбољу цену или када нам је најпотребније. Временски период чувања и очувања квалитета су различити за сваку врсту производа и они захтевају различите врсте складишта и услове у њему. Да би се испунили захтеви за чување одређеног производа треба узети у обзир: 1.Начин складиштења – у сандуцима, контејнерима, џаковима… или у ринфузи 2.Испоштовати температурне захтеве појединих врста производа 3.За боље чување складиштити са влагом која зависи од начина чувања, дужине чувања, намене. 4.Омогућити довољно струјање ваздуха за ускладиштене производе. За скалдиштење кромпира, лука и шаргарепе постоје два начина чувања и то складиштење у сандуцима у којима је лошија циркулација ваздуха кроз производ. И чување производа у ринфузи које је повољније уколико се цела количина робе износи купцу одједном. Уколико се производ отпрема сукцесивно, у мањим количинама, чување у сандуцима је боље. Температура приликом чувања и складиштења зависи од врсте производа, намене, дужине чувања: Шаргарепа: Чување шаргарепе је најповољније при температури од 1°Ц при којој неће доћи до погоршања здравственог стања шаргарепе, а сачуваће се и оптимална влага у шаргарепи. На температури од минус 1°Ц долази до измрзавања шаргарепе.
Црни лук: Оптимална влага у црном луку је посебан захтев за чување овог производа. Лук при складиштењу мора се унети сув али не треба да се складишти ни превише сув. С обзиром да и смрзнути лук може се добро сачувати, али је важно да непосредно пре изношења оваквог лука температура у складишту буде изнад 1 степена.
Кромпир: Складиштење кромпира захтева да кртоле буду просушене и без повреда које обично настају током вађења и превоза. Ако је дошло до повређивања покожице одмах по ускладиштењу јавља се затамњење оштећеног ткива. Добро просушене кртоле, без присуства влажне земље, без оштећења покожице могу се чувати 6-8 месеци у вентилационим складиштима, док чување је у подрумима, шупама, траповима је лошије и краће се може одржати у пожељном стању. Температуре при чувању кромпира зависе од сорте кромпира и од његове намене и она има велики утицај на очување квалитета и здравственог стања кромпира. Најчешће болести кромпира при складиштењу су сува трулеж кромпира изазвана Fusarium spp. и сребрнасто перутање кртола изазвано Helminthosporium solani које се слабије манифестују на нижим температурама. Кромпир за употребу се чува на температури од 4-5 степени и при влажности ваздуха 90-95%. Обезбеђење високе релативне влажности непосредно после уноса кромпира у складиштни простор обезбеђује смањење настанка увенулости и доприноси брзом зарастању повреда. Са друге стране висока релативна влажност може да допринесе интензивнијем настанку болести. Један од највећих узрока губитака током чувања кромпира је проклијавање. Постоје два начина да се кртоле сачувају од проклијавања и то чување на ниским температурама(од 2-4 степена), а други је употреба инхибитора клијања. Сматра се да у прва четири месеца после бербе – током периода мировања кртола, није
потребно додавати средства за спречавање клијања и тек након овог периода треба почети са њиховом применом. Приликом примене препарата који спречавају проклијавање кромпира треба бити обазрив јер је каренца 42 дана и такав кромпир обавезно опрати пре употребе. Максимална висина слоја кромпира уколико се складишти у ринфузи не сме бити већа од 4 метра. Јер је важно да се оствари добро струјање ваздуха свих делова насутог кромпира, како оног по површини и дну, тако и оног у средини . Да се спречи кондензовање воде на кртолама.
дипл.инг Слободан Гошић

[Autor]

Članci