- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 nedelje, 5 dana ranije by Milosavljević Biljana.
-
AutorČlanci
-
16.09.2024 u 13:46 #592528Milosavljević BiljanaUčesnik
Кајсија расте као жбун или ниско дрво, високо 8—12 m, са стаблом пречника до 40 cm. Облик крошње је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је тамносива, уздужно испуцала. Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте боје. Листови су овални, дуги 5—10 cm, широки 5—8 cm, са шпицастим врхом, заобљеном базом и назубљеном ивицом. Лисне дршке су дуге 2—4 cm.
Цветови имају кратку цветну дршку, па често имају изглед седећих цветова. Развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања биљке. Пречник цвета је 2—4,5 cm. Цветна ложа и чашични листићи су длакави, крунични листићи су беле до бледоружичасте боје, дуги 11—15 mm. Кајсија је самооплодна, ретко странооплодна биљка (ауто-инкомпатибилни су на пример култивари ‘Riland’ и ‘Perfection’). Најважнији опрашивач је пчела.
Плод је коштуница, подсећа на малу брескву, пречника 1,5—2,5 cm, жуте до наранџасте боје, понекад и црвене на страни изложеној сунцу. Једно семе се налази унутар тврде коштице. Диплоидни број хромозома је 2n=16.
Према статистичким подацима из 2005. године, највише кајсија се производи у Турској (390.000 тона годишње[4]), Ирану (285.000) и Италији (232.000). У Србији постоји 1,7 милиона садница кајсије, а годишња производња је око 40.000 тона[5]. Кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу сокова, џемова и компота. Сем за потребе исхране становништва, кајсија се користи као декоративна врста, а њено дрво је високих механичких и декоративних квалитета.
У Србији се узгајају следеће сорте кајсија:
- Амброзија (S. Ambrogio), пореклом из Италије
- Бреда, пореклом из Холандије
- Домаћа рана, домаћа сорта
- Кечкеметска ружа (Kecskemeti rozsa), пореклом из Мађарске
- Крупна рана, домаћа сорта
- Мађарска најбоља (Ungarische Beste), пореклом из Мађарске
- Холубова (Holubova Merunka), пореклом из Чехословачке
- Раковски, пореклом из Аустрије
- Црвена рана, домаћа сорта
Биљана Милосављевић
Дипломирани инжењер за воћарство и виноградарство
ПССС Крагујевац
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.