Prihrana pšenice je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice, od koje u veliko zavisi dalji tok vegetacije i visina prinosa. U poslednje vreme visoke cene azotnih đubriva , proizvođače dovodi u dilemu da li i kako prihraniti pšenicu. Svaka preporuka za prihranu potiče od analize zemjišta i na osnovu količine azota određuje se količine i vrste đubriva. Kako je azot nosilac prinosa , a njegov nedostatak u zemljištu uticaće na prinos . Kako je azot elemenat koji se ispira a tokom jeseni i zime imamo dovoljno padavina, azotna đubriva se moraju primenjivati ako se planiraju prinosi žita.
Kraj januara i početak februara je vreme za primenu đubriva UREE-a i to ako zemljište nema kiselu pH vrednost, mada se sporo trasformiše i prelazi u lakopristupačan oblik tek za mesec dana , pa se retko i preporučuje. Kraj februara i početak marta preporuka je za đubrivo KAN i AN. Brže su dostupni biljkama jer je 50% azota u njima je lako dostupno, dok drugih 50% takođe mora da se trasformiše u prihvatljiv oblik. Koliko đubriva treba primeniti treba da pokaže analiza zemljišta, uz činjenicu da je za formiranje jedne tone prinosa neophodno 20-25 kg/ha čistog azota. Đubrivo UREE-a neće rešiti problem ukoliko je nedostatak azota više izražen i mora se primeniti AN ili neko slično đubrivo. AN se preporučuje za sve tipove zemljišta a KAN za kisela zemljišta.
Nakon prve prihrane , veće količine od 60 kg/ha čistog azota, posle 3-4 nedelje pristupiti drugoj – korektivnoj prihrani. Optimalne količine azota treba da su dostupne biljkama u periodu kraj bokorenja- početak vlatanja, jer se tada određuje potencijal za budući prinos. Ukoliko se celokupna planirana količina primeni jednokratno, nedovoljno razvijene biljke neće moći da usvoje sav pristupačan azot. Obilne padavine ispraće taj azot u dublje slojeve i opet neće biti dostupan biljkama u kritičnim fazama. Zbog toga se prihrana preporučuje u dva navrata.
Miljković Mira
Miljković Mira