Očuvanje stočnog fonda, bar na ovom nivou, a i eventualno povećanje broja grla po domaćinstvu moguće je pored ostalih uslova,da jedan veoma značajan bude na zadovoljavajućem nivou, a to je proizvodnja hrane na sopstevenom posedu, kabaste i koncentrovane.
Izborom biljnih vrsta u jesenjoj setvi, može da se postigne potreban balans u ishrani stoke i to sa povoljnom cenom koštanja po jedinici hraniva.
Za kabastu stočnu hranu treba uvrstiti bar na oko 20% oraničnih površina setvu stočnog graška sa ovsom u količini od 120-150 kg graška i 30 kg ovsa po hektaru ili umesto graška 80-100 kg grahorice. Ova setva obezbeđuje već u maju izuzetnu kabasto-proteinsku hranu od oko 4-5 vagona po hektaru.
Za pripremu koncentrovane hrane neophodno je imati setvu još na oko 30-50% svojih oraničnih površina tritikalea, ječma, stočng graška kao čiste useve, a može se sejati i združeni usev stočnog graška i tritikalea za zrno. Tako obezbeđujemo u svom domaćinstvu sa oko 40-50% kukuruza, ostalih 50-60% triticalea sa 15% proteina, odnosno možemo da odredimo poželjne i dovoljne proteinsko energetske kombinacije u zavisnosti od namene.
Na taj način dobijamo kvalitet u proizvodnji mesa i mleka i izuzetnu racionalnost i ekonomičnost odnosno ukupno smanjenje troškova proizvodnje tj. cene koštanja po jedinici proizvoda.
Dipl.ing Dobrivoje Popović
admin
admin