[Jocković MiloradUčesnik]

Kraj sezone navodnjavanja nije i kraj brige o samom sistemu za navodnjavenje. Naime, mnogi sistemi a naročito sistemi “kap po kap” tokom upotrebe dovodi do začepljenja kapaljki iz razloga tehničkih nečistoća vode koja se koristi ili zbog pH vrednosti same vode i stvaranja kamenca.  Sve ovo otežava protok vode i pravilnu distribuciju odnosno neravnomerno kapanje, tako da može da se desi da neki delovi gajenih biljnih kultura dobiju značajno manju količinu vode što će se odraziti kako na kvalitet tako i na prinos plodova. Zbog toga treba redovno čistiti i održavati zalivne siteme. Ovo je najbolje raditi na kraju sezone navodnjavanja, kada treba obaviti temeljno čišćenje sistema uz upotrebu odgovarajućih srestava za uklanjanje organskog i veštačkog otpada koji se gomilaju u cevima.

Samo čišćenje sistema od mehaničkih nečistoća, bez upotrebe hemikalija, treba vršiti i više puta godišnje, a to se radi jednostavnim puštanjem sistema u rad i otvaranjem čepova na kraju laterala i puštanja da čista voda istera mehaničke nečistoće. Ne treba napominjati da se filteri moraju redovno čistiti. Na kraju sezone treba obaviti detaljno čišćenje hemikalijama. Da bi čišćenje hemikalijama bilo uspešno moramo prethodno proveriti da li sam sistem predviđen za čišćenje jakim kiselinama ili hlorom, obezbediti HTZ opremu pre primene hemikalija, detaljno pročitati uputstva hemikalija a naročito o mešanju istih i pridržavati se uputstva. Od hemikalija, najčešće se koriste fosforna, azotna, limunska i sumporna kiselina, a one su i najdostupnije na tržištu.

Limunska kiselina je odlična za održavanje za sprečavanje nagomilavanja naslaga gvožđa u cevima za irigaciju. Prednost čišćenja kiselinama je u tome što uspešno otklanja začepljenja, naročito od kamenca, a istovremeno se rešava problem i bakterija koje se često nagomilavaju u sistemima za navodnjavanje.

Veoma se dobro pokazala i kombinacija hlora i azotne kiseline, posebno kada su u ptanju alge islični živi organizmi, kod sistema koji se napajaju iz otvorenih vodenih akomulacija. Pre dodavanja ovih supstanci, treba ispreati sistem cevi čistom vodom, a nakon toga se dodaje rastvor hlora koji ostaje u cevima “lateralima” 24 sata. Nakon toga se dobro ispere hlor i ostavi sistem da radi neko vreme, zatim se dodaje azotna kiselina i uključuje sistem da kaple, na svaka 2-3 sata nekiliko puta, kako bi se isprale naslage u cevima. Treba vditi računa da hlor i kiselina nikako ne dođu u dodir jedno sa drugim jer može doći do ozbiljnih hemijskih reakcija. Nakon upotreba hemikalija treba još jednom temeljno isprati sistem čistom vodom, a naročito to treba ponoviti na prleće-leto pre početka sezone navodnjavanja.

Sa redovnim održavanjem sistema će se postići veća trajnost laterala a i pravilna distribucija vode, što je naročito bitno kada se kroz sistem vrši fertigacija, kako bi svaka biljka dobila istu količinu hraniva i podjednaku količinu vode. To dovodi do ujednačenosti zasada i biljnog useva, ujednačen kvalitet ploda i povećan prinos.

 

[Autor]

Članci