Iako postoje određene razlike između pojedinih rasa u načelu se može prihvatiti da ishrana pojedinih grla u periodu pripreme za oplodnju i neposredno iza toga ima značajnu ulogu u reprodukciji ovaca. Naime, postoji određena međuzavisnost telesne kondicije, tekuće ishrane i ovulacije, odnosno uspeha u oplodnji ovaca. Telesna kondicija ovaca u vreme parenja čini osnovu za oplodnju u momentu ovulacije. Ishrana u periodu samog parenja ima značajniji uticaj ukoliko se ovce u tom momentu nalaze u izuzetno lošoj kondiciji.
Pozitivan uticaj ishrane u vreme pripreme za parenje na uspeh oplodnje i broj jagnjadi po ovci nedovoljno se koristi u praksi. Poboljšana ishrana treba da dovede do značajnog poboljšanja kondicije ovaca koja se zatim odražava na uspeh ovulacije i broj jajnih ćelija spremnih za oplodnju, a samim tim i na efikasnost oplodnje.
Za postizanje priplodne kondicije ovaca neophodne za uspešnu oplodnju, sa poboljšanom ishranom ovaca treba početi 3 do 6 nedelja pred očekivano parenje. Vreme trajanja pojačane ishrane, naročito nivoa njenog povećanja, određuje kondicija ovaca. Smatra se da nivo poboljšane ishrane može da se kreće u rasponu koji za 4 do 5 nedelja obezbeđuje ukupan porast telesna mase ovaca od 2 do 2,5 kg ili 50 do 70 g dnevno za grla koja su u osrednjoj i dobroj kondiciji, pa sve do 6 do 7 kg ili 180 do 230 g dnevno za grla u lošoj (neuhranjenoj) kondiciji.
Poboljšanje ishrane može se pre svega postići korišćenjem kvalitetne paše uz dodatno prihranjivanje drugom voluminoznom hranom uz obavezno dodavanje koncentrata u količini 100 do 400 g po grlu dnevno. Ukoliko je kabasta stočna hrana lošijeg kvaliteta, to će uticati na povećanje količine koncentrata u dnevnom obroku za ovce.
Poboljšana ishrana treba da se nastavi najmanje još tri nedelje posle sezone oplodnje. Prve dve nedelje nakon pripusta posebno su važne, jer se u tom periodu oplođena jajna ćelija pričvršćuje za zid materice.
dr Radosav Vujić
Vujić Radosav
Vujić Radosav