Ishrana koza u letnjem periodu najviše se bazira na pašnjacima, kao i brstu jasena, hrasta, leske , kupine, vrbe itd. Pored brsta najradije se hrane senom lucerke i crvene deteline. U periodu pripusta i bremenitosti kada se koze nalaze na ispaši, a u slučaju da je paša nezadovoljajavućeg kvaliteta, potrebno je kozama dodati 200 – 300 grama na dan koncentrata radi bolje ovulacije i dobijanja većeg broja jaradi u stadu. U početnoj fazi bremenitosti potrebe koza za razvoj ploda su male, dok u zadnjoj trećini bremenitosti potrebno je povećati obrok za 20 – 30 %. U zavisnosti od broja jaradi potrebe za kabastim i koncentrovanim hranivima kod koza su različite. Za koze sa jednim jaretom, pored kvalitetnog lucerkinog sena, dovoljna je prekrupa nekog žita da obezbedi potrebnu energiju, dok je kozama sa dva ili tri jareta, pored kabastih hraniva potrebno obezbediti i koncentrovana hraniva, koja će u svom sastavu pored ugljenih hidrata, sadržati i proteinska hraniva. U kasnijoj fazi laktacije pored kabastih hraniva, koze treba hraniti sa 300 – 400 grama koncentrata po kg namuženog mleka. U zasušenom periodu obrok treba normirati tako da zadovolje potrebe za otprilike proizvodnjom dva kg mleka i ako koze ne proizvode mleko, da bi se obezbedile potrebe za normalan i ubrzan razvoj embriona. Nekoliko dana pred jarenje kabasti obrok se smanjuje za polovinu a koncentrovana hraniva se isključuju iz ishrane, da bi proces jarenja protekao što lakše. U slučajevima da koza nema dovoljne količine mleka ili da dođe do uginuća, jaradima se može davati kolostrum drugih koza koje su se ojarile u istom perodu ili mleko krave. Potrebne količine kolostralnog mleka u prvim danima života kreču se oko 10% mase jaradi pri rođenju. Suva hrana jaradima se počinje davati između 7 – 14 dana života.
dipl.ing.poljoprivrede Safet Vesnić
Vesnić Safet
Vesnić Safet