[Nešić BojanaUčesnik]

[left][left]Razlozi koji su uticali na ne postizanje boljeg iskorišćenja raspoloživih sredstava su raznoliki. Oni se protežu kako od institucionalnih poteškoća, različitih prepreka za same korisnike, manjka adekvatne stručne podrške do otežanog pristupa finansijskim sredstvima kako bi se pokrili troškovi IPARD investicija pre kompenzacije od IPARD fonda.

Manjem povlačenju IPARD sredstava doprineli su i sami korisnici. U početnim fazama implementacije IPARD-a generalno je bio slab odaziv na konkurse, a i dostavljene aplikacije su bile nedovoljno kvalitetno pripremljene. Upravo zbog aplikacija koje su nedovoljno kvalitetno pripremljene, u skladu sa pravilnicima, veliki broj aplikacija je odbijeno. Sa druge strane, većina odbijenih aplikacija je unapređena za naredne konkurse i one su ponovo podnošene.

U početku celi IPARD sistem se pokazao komplikovanim za IPARD korisnike, pogotovo za mala poljoprivredna gazdinstva, i većina, verovatno, ne bi bila ni odobrena da nije bilo podrške od strane konsultanata koji su se, u međuvremenu, specijalizovali za ovaj vid projekata. Značajan uticaj na manju zainteresovanost za IPARD od strane korisnika je bila i nedovoljno poznavanje svrhe i zahteva ovog programa među njima.

Zbog manjka promocije IPARD-a, korisnici su, uglavnom, bili mišljenja da je povlačenje sredstava dosta komplikovano i nedostižno za njih. Najčešći razlog odbijanja aplikacija predatih od strane poljoprivrednih gazdinstava bila je nepotpuna dokumentacija, nepravilno navedeni prihvatljivi troškovi, nedovoljno kvalitetan ili izostavljanje poslovnog plana, nedostavljanje deklaracije o poreklu robe, sukob interesa između aplikanta i ponuđača, ili, pak, nerealno iskazani iznosi u ponudama. Čak i kada bi aplikacije bile odobrene, kasnije bi znalo doći do slučajeva da korisnici ne dostave dodatne dokumente shodno preporukama ili navodima u ugovorima za plaćanja.

Za izradu samih aplikacija korisnici su se suočili sa mnogobrojnim problemima. Jedan od najznačajnih je nedostatak finansijskih sredstava da se investicija dovede do kraja, ili da se pribavi sva neophodna dokumentacija za kompletiranje aplikacija. Korisnici su u morali potrošiti značajne iznose za konsultante, potvrde, dozvole i slično, bez obzira na iznos njihove investicije. To je dovelo do toga da bilo koja investicija ispod 100.000 EUR uopšte nije bila isplativa. Veliki problem za korisnike su bili i različiti pristupi ocenivanja finansijske podobnosti korisnika između banaka i IPARD agencije. To je dovelo do toga da je određen broj korisnika bio ocenjen kao podoban od strane Agencije, ali ne i od banke, koja bi u tom slučaju nije odobravala neophodne kredite korisnicima. Takođe, veliki broj aplikanata koji su bili zainteresovani za učešće, nisu imali legalno izgrađene objekte, a nije postajala adekvatna zakonska podloga koja bi omogućila legalizovanje istih.

I IPARD aplikanti u vidu lokalnih samouprava imali su propuste prilikom apliciranja za IPARD sredstva. Glavni problemi njihovih aplikacija bili su: nepoštivanje procedura javnih nabavka po EU regulativama (PRAG procedure), nedostavljanje dokumentacije na engleskom jeziku (što je bio uslov za lokalne samouprave), nepoštovanje propisanih formata u kojima je dokumentacija morala biti dostavljena, neprihvatljiva ulaganja, nepotpuna dokumentacija. Osim toga, dešavalo se da lokalne samouprave nisu dostavljale naknadno zatraženu dokumentaciju u propisanom roku što ih je diskvalifikovalo. Kao i drugi korisnici, i lokalne samouprave su imale problema sa obezbeđivanjem neophodnih sredstava za izvođenje investicije, naročito male opštine kojima je budžet bio dosta skroman. Zbog uočenih propusta prilikom apliciranja, izvodi se zaključak da veliki broj lokalnih samouprava nije raspolagao ni sa dovoljno kvalitetnim kadrom koji bi bio sposoban da pripremi IPARD aplikacije.

Bojana Nešić, dipl. ing. agroekonomije

[/left][/left]

[Autor]

Članci