Proso je zrnasto-skrobna biljka koja se upotrebljava u ljudskoj i stočnoj ishrani. Zrno prosa ima višestruku namenu kako u ljudskoj ishrani tako i u industriji piva i alkohola. Neoljušteno zrno služi kao odlična stočna hrana, naročito za ishranu svinja i živine. Proso se može gajiti i koristiti i kao zelena stočna hrana i kao seno.
Proso ima velike zahteve u pogledu mesta u plodoredu. Najbolji predusevi su zrnene i krmne mahunarke. On traži čisto zemljište bez korova i kvalitetno pripremljeno, te sa obradom zemljišta treba krenuti na vreme. Obrada zemljišta se vrši u isto vreme i na isti način kao za kukuruz, znači u jesen treba obaviti duboku obradu zemljišta a rano u proleće se počinje sa finom predsetvenom pripremom.
Ova kultura zahteva visoku plodnost zemljišta i pogoduje mu đubrenje. Za postizanje visokih i stabilnih prinosa treba upotrebiti 80-90kg/ha azota, 120-150kg/ha fosfora i 70-90kg/ha kalijum. Raspored unošenja đubriva treba da bude kao i kod kukuruza.
Za setvu prosa se upotrebljava krupno, kvalitetno seme sa najmanje 93% klijavosti i 99% čistoće. Setva se obavlja kada je zemljište zagrejano na 12-15C. Setva se obavlja širokoredno, uskoredno ili u trake. Količina semena za setvu zavisi od vrste setve i kreće se od 8-18kg/ha. Dubina setve treba da iznosi 2-3cm.
Nega prosa obično počinje valjanjem useva da bi nicanje bilo ujednačeno. Na jako zbijenim i vlažnim zemljištima ova mera se ne preporučuje.Uz primenu herbicida međuredna obrada je vrlo važna mera nege kod širokoredne setve, obično se primenjuju dve međuredne obrade i to prva, plića na 2-4cm dubine i druga na 4-5cm.
Kako proso sazreva neujednačeno, žetva prosa se obično obavlja dvofazno u vreme kada metlice dobiju tamniju boju.
Savetodavac za ratarstvo
Milanka Miladinović, dipl. ing.
Miladinović Milanka
Miladinović Milanka