[Jakšić KosovkaUčesnik]

Proizvodnja jaja je jedna od najintenzivnijih proizvodnji, jer nosilja u toku godine snese 10 puta više jajne mase nego što je njena telesna masa. Uzgoj čak i nekoliko kokošaka na gazdinstvu je višestruko isplativ posao ( uvek sveža jaja i meso). Koke su izuzetni čistači zemljišta. Koke vole da se kreću i čeprkaju po dvorištu u potrazi za slasnim zalogajem (gliste, crvi), da se kupaju u prašini. Ako im okruženje odgovara proizvodiće više jaja. Ekstenzivan način držanja koka kod nas je prilično raširen na seoskim domaćinstvima. One su obično smeštene u improvizovanim objektima, najčešće napravljenim od dasaka, ređe su oni zidani. Ishrana ovih koka je na polju tokom dana uz dohranjivanje zrnastom hramon. Kokama se na ispustu mora obezbediti voda i hrana, kao i nadstrešnice koje će im pružati zaštitu od predatora i vremenskih uslova, pre svega od sunca i kiše. Hrana za koke mora da bude kvalitetna, odnosno ne sme da bude plesniva, žižljiva, trula, sa otrovnim semenjem i sl. Nosilje se obično hrane po volji, tj. Hrana treba da im je uvek na raspolaganju. One zahtevaju dvostruko više vode od količine pojedene hrane. Zato treba uvek da imaju na raspolaganju vodu za piće dobrog kvaliteta, takvu koju mogu da piju i ljudi. U slučaju nestanka vode vrlo brzo prestaje nošenje. Pojilice moraju da se peru i dezinfikuju jednom nedeljno. Tokom letnjeg perioda vodu treba držati u senci kako se nebi zagrevala. Koke mogu da izdrže bez hrane po nekoliko dana, ali bez vode ne mogu.  Gazdinstva koja poseduju sopstvena energetska hraniva (kukuruz, pšenica, ječam) mogu koristiti i dopunsku smešu (koncentrovana smeša) koja sadrži proteine visoke biološke vrednosti, makro i mikro elemente, vitamine i dozvoljene dodatke, tako da pomešana sa kukuruznom prekrupom daje optimalno izbalansiran obrok (na 40kg koncentrata dodati 60 kg žitarica). Ishranom se moraju zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima i drugim neophodnim materijama. Korišćenjem potpunih smeša za koke nosilje (16% proteina) obezbeđuje se maksimalna nosivost krupnih jaja, čvrste i glatke ljuske, kvalitetno obojeno žumance i viskozno belance i sve to uz optimalno iskorišćavanje hrane. Takođe, treba im povremeno davati i sveže voće i povrće (iz sopstvene proizvodnje). Kvalitet ljuske biće bolji ako se koristi smeša sa većim sadržajem kalcijuma i nešto manjim sadržajem fosfora, ako se poveća količina hrane koja se daje popodne i ako se tokom noći obezbede 1 do 2 sata svetlosti, kako bi se omogućilo da u vreme formiranja ljuske jajeta kokoške uzimaju više hrane, pa i kalcijuma, naročito u vidu zrna kalcijum karbonata.

Kosovka Jakšić dipl.ing

[Autor]

Članci