[Vuksanović LjiljanaUčesnik]

Gajenjem belog sleza se koristi koren, list i cvet.
Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili sledeće godine u proleće. Treće godine koren sleza malo dobija u težini a gubi u kvalitetu pa se preporučuje da se gaji samo kao dvogodišnja kultura. Najbolji način vađenja korena je plugom sa kojeg je skinuta plužna daska. Pri radu plug potkopava korenje a iza pluga ide radnik i rukom vadi korenje. Sa izvađenog korena se odmah oštrim nožem odstranjuju glave sa svim drvenastim delovima i odbacuju i slabe i povređene žile. Ovako pripremljen koren se pere u tekućoj vodi a zatim se ljušti i seče uzdužno. Suši se u termičkim sušarama na t- 50-60°C. Osušeni štapići belog sleza se seku na kockice i od 4kg svežeg korena dobija se 1kg suvog .
List se bere tokom 2-3 godine i to za vreme cvetanja. Obrano lišće se suši u tankom sloju na promajnom i mračnom mestu i od 6 kg svežeg dobija se 1 kg suvog lišća.
Cvetovi se beru i prve i druge godine gajenja a obrani cvetovi se suše na suncu i od 7-8 kg svežih cvetova se dobija 1kg suvih.
Beli slez je najbolje gajiti na zemljištima koja imaju povoljnu fizičku strukturu. , ne na smonicama i ostalim tipovima teških zemljišta. Na jednom mestu ostaje najviše 2 godine, osetljiv je na monokulturu, a dobar predusev su mu okopavine ili strna žita. Podizanje zasada belog sleza najbolje je posle đubrenih okopavina.
Zemljište za beli slez treba obavezno orati u jesen na dubini od 30-40 cm kako bi se stvorio dubok i moćan oranični sloj a sadnja se obavlja u jesen ili u proleće.
Razmnožavanje belog seza – setvom semena na proizvodnoj parceli i proizvodnjom rasada u hladnim lejama a zatim rasađivanje rasada na stalno mesto. Seje se sejalicom na rastojanju od 50 cm a pre setve seme se pomeša s dobro zgorelim stajnjakom ili peskom radi ravnomernijeg rasporeda. Za setvu po hektaru je potrebno 6-8 kg semena ali seme sporo klija.
Rasad belog sleza proizveden u hladnim lejama sadi se na stalno mesto rano u jesen, posle prvih jakih kiša, ručno, na međurednom rastojanju od 50 cm a u redu 30-40 cm. Na bogatijem zemljištu broj biljaka po ha može da bude veći a na siromašnim manji. Nega useva je plevljenje, okopavanje i prihranjivanje. Zasad belog sleza koji je podignut iz semena počinje da se neguje čim se ukažu prvi redovi, seme sporo niče, pleviti čim se ukažu prvi redovi. Kad biljka dobije prva 3-4 lista može da se obavi prvo međuredno kultiviranje a tada se obavlja i proređivanje. Drugo međuredno okopavanje je 3-4 nedelje kasnije kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Vrlo je važno da se zemljište održava u rastresitom stanju bez pokorice i korova jer se na takvom zemljištu koren belog sleza najbolje razvija. Od proređivanja zavisi prinos i kvalitet dobijenog korena a obavlja se kad je zemljište umereno vlažno.
Prinos belog sleza je u vezi s agrotehnikom koju pružamo ovoj kulturi. Prinos suvog korena po hektaru je od 1200 do 2000 kg suvog korena, 500-600 kg lista i oko 150 kg cveta belog sleza.
Ljiljana Vuksanović

[Autor]

Članci