Brojne agrohemijske analize zemljišta na teritoriji koju svojim radom pokriva PSSS Negotin, ukazuju na to da je na terenu, odnosno da su naša zemljišta deficitarna sa fosforom. Razlozi mogu biti ili stvarni nedostatak fosfora u zemljištu uzokovan nepravilnim i neuravnoteženim đubrenjem useva, ili pak da je kiselost zemljišta faktor koji je urokovao nedostatak fosfora u zemljištu, jer je on zbog velike koncentracije Al i Fe jona vezan u organskim oblicima koje biljka ne može da koristi, a analizom se ne može detektovati. U oba slučaja je neophodno uraditi analizu plodnosti zemljišta da bi se videlo stanje u uzorku. Ukoliko je kiselost velika ( pH ispod 5) a fosfora ima u tragovima, potrebno je prvo izvršiti unošenje kreča u zemljište a naredne godine, ponovo proveriti pH i sadržaj fosfora, pa đubriti sa potrebnim količinama mineralnih i organskih đubriva. Ukoliko je kiselost zadovoljavajuća ( pH od 5,5 i veća), akcenat đubrenja useva treba baciti na đubrenje fosfornim đubrivima.
Fosfora u zemljišnoj kori ima u proseku oko 0.15 %. Najveći deo se u zemljištu nalazi u obliku neorganskih jedinjenja, a ostatak je u organskim jedinjenjima. Tu spadaju nukleinske kiseline, fosfolipidi, i dr. Njegova pristupačnost za biljke najvećim delom zavisi od pH vrednosti koju ima zemljište. Najveći deo fosfora u zemljistu potiče iz stena i minerala matične stene od kojih je zemljište nastalo, kao i iz organskih jedinjenja. Obzirom da se fosfor u zemljištu nalazi u obliku različite rastvorljivosti veoma je bitan koeficijent njegove pristupačnosti za biljke, kao i njegovo vraćanje u zemljište preko organske materije.
Optimalni nivo fosfora u obliku P2O5 u zemljištu iznosi oko 10 – 20 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta.
Fosfor je lako pokretan u biljkama,a jako slabo pokretan u zemljištu. U biljkama utiče na mikrobiološke i fiziološke procese i jedan je od tri neophodna elementa za razvoj biljaka.
Fosforizacija predstavlja meru popravke strukture zemljišta unošenjem sirovih fosfornih đubriva.Fosfor najčešće potiče iz mineralnih đubriva,koštanog brašna i superfosfata.
Fosfor smanjuje negativan uticaj viška azota.Važan je za razvoj korenovog sistema, cvetova, u cvetanju i oplodnji, a bez razvijenih cvetova nema kvalitetnog cvetanja i oplodnje, a time ni semena.
Nedostatak fosfora ogleda se u tamnozelenoj (purpurnoj) boji listova koji su izrazito sitni, u lošem prinosu zrna i semenki ploda uopšte.
Zorica Petkanić, PSSS Negotin
Petkanić Zorica
Petkanić Zorica