[Dušan MladenovićParticipant]

Evropsko žutilo voća je značajna fitoplazmatska bolest koja pogađa pre svega jabučaste voćne vrste, naročito jabuku i krušku. Bolest dovodi do slabljenja stabala, smanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta plodova, a u jačim infekcijama i do propadanja stabala. Zbog načina širenja i teškoća u suzbijanju, evropsko žutilo predstavlja ozbiljan problem u savremenoj voćarskoj proizvodnji.

Uzročnik evropskog žutila je fitoplazma ‘Candidatus Phytoplasma mali’. Fitoplazme su specifični mikroorganizmi slični bakterijama, ali bez ćelijskog zida, koji žive u floemu biljaka. One se ne mogu gajiti na veštačkim hranljivim podlogama, što otežava njihovo proučavanje i dijagnostiku.

Simptomi evropskog žutila najčešće se ispoljavaju tokom leta i jeseni, ali mogu postati uočljiviji iz godine u godinu kako bolest napreduje.

Na listovima se javlja karakteristično žutilo koje počinje od ivica ili između nerava, dok nervi ostaju zeleni. Listovi se često uvijaju nadole, postaju krti i prerano opadaju. Kod pojedinih sorti jabuke može se javiti i crvenilo listova.

Jedan od tipičnih simptoma je slab porast mladara i pojava tzv. metlastog rasta, sa većim brojem kratkih izdanaka. Stabla zaostaju u razvoju i deluju iscrpljeno.

Plodovi su sitniji, slabije obojeni i lošijeg ukusa, sa smanjenim sadržajem šećera. Često dolazi do neujednačenog sazrevanja i prevremenog opadanja plodova, što direktno utiče na ekonomski rezultat proizvodnje.

Evropsko žutilo je rasprostranjeno u većini zemalja Evrope i smatra se jednom od najvažnijih bolesti jabuke u ovom regionu. Bolest se javlja kako u intenzivnim zasadima, tako i u starim voćnjacima i okućnicama.

Fitoplazma se prenosi:

• zaraženim sadnim i kalemarskim materijalom,
• insektima vektorima, pre svega lisnim cikadama, od kojih je najvažnija Cacopsylla melanoneura.

Vektori prenose fitoplazmu tokom ishrane na zaraženim biljkama, a zatim je unose u zdrava stabla. Jednom zaražena biljka ostaje trajni izvor infekcije.

Ne postoji direktna hemijska zaštita koja može izlečiti biljku zaraženu fitoplazmom, pa se mere zaštite zasnivaju isključivo na prevenciji i sprečavanju širenja bolesti.

Preventivne mere uključuju:

• korišćenje zdravog, sertifikovanog sadnog materijala,
• redovno praćenje zasada i rano uočavanje simptoma,
• uklanjanje i uništavanje zaraženih stabala kako bi se sprečilo dalje širenje.

Suzbijanje vektora je jedna od ključnih mera:

• pravovremena primena insekticida protiv cikada u periodima njihove pojave,
• održavanje higijene zasada i uklanjanje samoniklih biljaka koje mogu biti rezervoar fitoplazme i vektora.

Agrotehničke mere kao što su pravilna ishrana, navodnjavanje i rezidba doprinose boljoj kondiciji stabala, što može ublažiti ispoljavanje simptoma, ali ne eliminiše uzročnika.

Evropsko žutilo voća je opasna i ekonomski značajna bolest jabuke i kruške, čije suzbijanje zahteva dugoročan i sistematski pristup. S obzirom na to da ne postoji efikasan način lečenja zaraženih stabala, najveći značaj imaju preventivne mere, upotreba zdravog sadnog materijala i kontrola insekata vektora. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i uklanjanje izvora zaraze ključni su za očuvanje produktivnosti i dugovečnosti voćnjaka.

[Author]

Posts