[Gvozdić LjiljanaUčesnik]

За успешно гајење дуње, добијање високог приноса, одличног квалитета плода, веома важна агротехничка мера је ђубрење. У маладим засадима храниво убрзава пораст стабала и почетак рађања, а у старијим утиче на реализовану производњу.  Из тих разлога дуње треба ђубрити редовно, сваке године одговарајућим минералним и органским ђубривима, из којих оне треба да задовоње своје потребе за хранљивим елементима. Најважнији елементи који се додају у виду ђубрива су: азот, фосфор, калијум, калцијум и магнезијум. Међутим поред ових елемената дуња у веома малим количинама користи и гвожђе, манган, цинк, бор, молибден и др. Наведеним хранљивим елементима дуње се обезбеђују правилним ђубрењем стајњаком и минералним ђубривима. Најбоље је да се агрохемијском анализом испита земљиште, па да се онда произвођач служи препоруком, избором хранива за одређени временски период, у препорученим нормама. У супротном ђубрење ће ићи оријентационо, на основу видљивих показатеља, у просечним нормама за одређено време.

Дуње у различито време свог узраста користе различите количине хранљивих материја. У току интензивног пораста, првих 4 до 5 година након садње, због пораста надземних и подземних органа најпотребнији је азот, зато што он учествује као компонента беланчевина у изградњи свих ткива и органа дуње. Фосфор и калијум су нешто мање потребни, али су ипак неопходни у одређеној сразмери, јер и они учествују у стварању ткива и у одрвењавању младара.

У периоду родности дуње азот је и даље потребан у великим количинама, јер учествује у изградњи цветних пупољака, затим цветова и плодова, као и лишћа и младара. Фосфор је потребан за изградњу плодова, лишћа, стабла и корена, али у знатно мањим количинама, отприлике за око 3,7 пута мање од азота и за око 4,3 пута мање од калијума. Такође, и потребе за калцијумом су у овом периоду велике.  У периоду старости дуње азот је такође уз одговарајуће друге мере, нпр. резидбу, неопходан првенствено за поспешивање летораста и за развиће крупнијег и бројнијег лишћа. Фосфор и калијум су исто тако потребни, али у нешто мањим количинама.

Зависно од пораста, размака садње, степена продуктивности, начина одржавања земљишта, наводњавања и др. потребе дуње за појединим хранљивим елементима су различите. Млада стабла до пете године живота, ђубре се појединачно са по 0,2-0,5 kg KAN-a, 0,5-1,2 kg комплексног NPK ђубрива односа 10:12:26 по стаблу зависно од старости и развоја.

У родним засадима коренов систем дуње се простире по целој површини земљишта, па се самим тим ђубри цела површина земљишта коју заузимају стабла дуње. У овом периоду ђубрење иде са знатно већим количинама ђубрива, зато што је изношење елемената знатно веће, и за по неколико пута. За основно ђубрење иде око 400-600 kg минералног комплексног NPK ђубрива формулације 10:12:24. Изабрана норма и количина уношења хранива зависиће од старости, исцрпњености, густине садње и др. Одмах након растурања овог хранива иде заоравање и његово уношење у земљиште на дубини од око 10-14 cm.

Сваке треће године заједно са минералним ђубривима додати згорео говеђи стајњак, око 30 тона по хектару, а могуће је и засејати биљке за зеленишно ђубрење, које се заоравају у априлу (другој половини)  идуће године.

Уколико се из било којих разлога основно ђубрење није одрадило у јесен уз одговарајуће временске услове може се растурити у календарски раном зимском периоду до средине јануара.

Спролећа рано у засаду дуње по хектару додати 200-400 kg KAN-a, па одмах исфрезирази. Касније почетком маја месеца, ако се примете недостаци азота, одрадити допуну прихране, па земљиште плитко обрадити. Касније лети (јуна-јула) прихране могу ићи комбинацијом макро и микро елемената фолијарно преко листа и то са потребним бројем понављања  наспрам недостатака неких хранљивих елемената.

Љиљана Гвоздић дипл.инж.пољ.

[Autor]

Članci