Проузроковач црне пегавости сунцокрета, презимљава у биљним остацима, чак и дужи низ година. Семе представља значајан извор инокулума, па се болест може јавити и на парцелама на којима сунцокрет раније није гајен.
Патоген се развија на свим надземним деловима биљке. Карактеристични симптоми могу се уочити на доњем делу стабла у виду крупних, црних пега. Формирају се на спојном месту лисне дршке и стабљике. Бројност им се нагло повећава у другом делу лета, када се спајају и стварају изглед прстена на стаблу. Патоген са стабла прелази на лисне дршке, на којима се могу уочити црне, елиптичне пеге. Оне се у условима јаче инфекције спајају, стварајући веће некротичне пеге. Лишће се превремено суши, али други симптоми (пеге различитог облика и величине) се ређе јављају. На доњем делу главице, у другом делу вегетације, могу се уочити крупне, црне, удубљене пеге. Семењача зрна добија светло жуту боју.
Развоју патогена и ширењу инфекције погодују: температуре око 25 0С, висока влажност ваздуха, једнострано ђубрење азотним ђубривима.
Мере заштите:
– Примена плодореда (најмање пет година);
– Уништавање самониклих биљака на којима се патоген може одржавати;
– Сетва здравог, заштићеног семена и мање осетљивих хибрида;
– Уништавање заражених биљака у циљу спречавања секундарне инфекције;
– Превентивне хемијске мерe;
– Добра виталност биљака: сетва у оптималном року, одговарајући биљни склоп (раније сејани, гушћи усеви су повољнији за развој патогена), уништавање корова, адекватан унос хранова (нарочито азота) и др.
Ivanović Marija