Cigaraš se najčešće susreće u zasadima vinove loze i kruške, mada napada i brezu, vrbu, lipu, pitomi kesten i dr. Prezimi imago u zemljištu, i razvija jednu generaciju tokom godine. Imago se aktivira u proleće, i ima perod dopunske ishrane. Odrasli insekt je sjajne zelene ili plave boje, bakarnocrevene ili ljubičaste, dužine tela od 6 do 10 milimetara, sa rilicom. U početku se hrani pupoljcima, a zatim listovima na kojima se vidljiva oštećenja, kratke i široke pruge. Nakon kopulacije ženka preseca petljku lista. List vene, a ženka ga nogama uvija u obliku cigare, koju probuši vilicama na nekoliko mesta (5-6), i polaže jaja. „Cigaru“ pravi od jednog lista vinove loze, odnosno nekoliko listova kruške (4-5). Ispiljene larve se unutar lista hrane i razvijaju. Uvijeno lišće je najpre zelene, a kasnije poprima smeđu boju. Ozbiljnije štete nanosi ženka hraneći se lisnom masom i uvijanjem lišća za polaganje jaja. Čak i kada „cigara“ otpadne larva unutar nje nastavlja svoj razvoj. Pošto završe razvoj larve odlaze u zemlju, gde se ulutkaju, a zatim preobraze u imaga koji ostaje u zemlji do proleća.
Sakupljanjem i uništavanjem cigara zajedno sa jajima i larvama, smanjuje se napad za sledeću godinu. Odrasle jedinke su dobro uočljive pa se takođe mogu skupljati i uništavati. Brojnost larvi i lutaka u zemljištu može se smanjiti obradom zemljšta. Primena hemijskih tretmana je opravdana pri masovnijoj pojavi imaga. Pri jačem napadu u rasadnicima se može vršiti hemijsko suzbijanje ženki (preparatima na bazi a.m. deltametrina i sl.) u periodu dopunske ishrane, formiranja cigara i polaganja jaja.
Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.
Karapandžić Bojana
Karapandžić Bojana