Bonsai u prevodu znači „stablo u posudi“ i potiče iz Kine odakle je prenesen u Japan gde je njegova tehnika stvaranja i uzgoja rađena i usavršavana da bi dobio današnji oblik i formu. Da bi se neko bavio ovim poslom mora da poseduje specifična znanja koja mnogo prevazilaze veštine hortikulture. Stvaranju bonsai drveća, tj. kreiranju minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama može se zahvaliti, po legendi, caru iz dinastije Han (živeo oko 200. godine pre n. e.) koji nije voleo putovanje pa je naredio da se u okolini njegovog dvorca sagrade mini bašte u kojima bi on uživao. Posedovanje ovih kreacija u to doba bilo je privilegija bogatih i bilo je statusni simbol. Nakon dugog ljubomornog čuvanja bonsai se iz Japana proširio na zapadnu Evropu i prve izložbe ovog drveća održane su krajem 19. i početkom 20. veka u Parizu i Londonu. Način stvaranja bonsai pejzaža vrlo je komplikovan; ako se gaji iz semena , vrlo je dugotrajan i prvi rezultati su vidljivi tek za desetak godina. Svako minijaturno stablo nije bonsai, već je, svako starije patuljasto stabaoce koje je stvoreno uz veliki trud i na svojstven način stablo bonsaija. Osim iz semena bonsai se može izvaditi i iz zakorenice a može takođe i vađenjem pogodnog primerka (koji je zakržljao usled teških životnih uslova) u prirodi pa ga zatim pažljivo obraditi. Kako bilo, bonsai je danas vrlo atraktivan ukras i vrlo rado je viđen na svim destinacijama ali čini mi se da je još uvek privilegija nekih….
Ejupović Smail, dipl. ing. polj.
Ejupović Smail
Ejupović Smail